Усвојени привредни и медијски закони

11.40 - Председница парламента Маја Гојковић закључила је седницу седмог ванредног заседања.

11.35 - Увојен Закон о јавним медијским сервисима са 183 гласа "за", а четири посланика је гласало против.  

11.10 - Са 180 гласова "за", парламент је усвојио Закон о електронским медијима. 

10.40 - Посланици су са 182 гласа "за" усвојили Закон о јавном информисању и медијима. 

10.00 - Усвојене измене Закона о стечају са 166 гласова "за", против је било 14 посланика. Почело изјашњавање о амандманимна на сет медијских закона.

9.55 - Посланици су усвојили Закон о приватизацији са 178 гласова "за" и 12 гласова против. Није гласало седам посланика. У току гласање о амандманима на измене Закона о стечају.

9.15 - Почела седница Скупштине. У току гласање о амандманима на привредне законе.

Посланици су усвојили сет медијских закона, након што су претходно усвојили законе о приватизацији и стечају.

Посланици су усвојили и измене Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре.

Када је реч о привредним законима, Предлог закона о приватизацији и измене и допуне Закона о стечају требало би да откоче приватизацију 584 преостале друштвене и државне фирме.

Рок за трансформацију тих предузећа у приватну имовину је 31. децембар 2015. године, а те 584 фирме праве држави директне трошкове од 800.000.000 долара на годишњем нивоу.

Закон о приватизацији има статус специјалног закона што значи да ће у случају колизије са другим законима имати предност.

Закон предвиђа више модела за то, нуди више метода и више мера за приватизацију. Међу мерама су и конверзија потраживања у капитал и отпис дугова. 

Предвиђена четири модела приватизације: продаја капитала, стратешко партнерство, продаја имовине, и пренос капитала без накнаде запосленима или стратешком партнеру, а као методе приватизације Закон предвиђа јавно прикупљање понуда и јавно прикупљање понуда с јавним надметањем.

Законом о приватизацији су предвиђене и три мере – финансијска консолидација, отпис дуга, и претварање дуга у трајни улог или конверзија. 

Циљ измена Закона о стечају је повећање транспарентности и спречавање злоупотреба код аутоматског стечаја, повећање права поверилаца који су до сада имали секундарну улогу у том процесу.

Усвајањем сета медијских закона, који се доносе после 11 година, обезбеђује се правовремено, истинито, потпуно и непристрасно информисање и излазак државе из медија до средине идуће године.

Закон о јавном информисању и медијима је кровни закон, дефинисан је излазак државе из медија, односно рок за приватизацију – 1. јул наредне године и обавеза да пет година тај медиј задржи исту делатност.

Законским решењима предвиђен је и прелазак са плаћање претплате за јавни сервис РТС и РТВ на таксу која не би требало да буде већа од 500 динара.

Предвиђен је прелазак са директног буџетског финансирања појединих медија на систем пројектног, конкурсног суфинансирања, за све медије, односно издаваче медија који су уписани у регистар медија, правна лица, односно предузетнике који су регистровани за производњу медијских садржаја, као и друга правна лица односно предузетнике. 

Пројектно суфинансирање је отворено и за независне продукције, удружења грађана, али и за друге субјекте који нису оснивачи медија.

У буџетима Републике, аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе обезбеђује се део средстава за област јавног информисања и та средства се распоређују расписивањем јавних конкурса и појединачним давањима, на основу примене принципа недискриминације и правила о додели државне помоћи и заштити конкуренције.

Средства намењена за појединачна давања ограничена су на пет одсто од укупно опредељених средстава за остваривање јавног интереса у области јавног информисања путем јавних конкурса.

Јавни медијски сервиси имају обавезу да о појавама, догађајима и личностима извештавају правовремено и непристрасно, да омогуће изражавање свих ставова и мишљења која су заступљена у заједници, да у духу толеранције, подстичу расправу о свим темама од интереса за јавност, да производе разноврсне програмске садржаје и теже највишем нивоу квалитета услуга.

Утврђен је јавни интерес у области јавног информисања, који представља остваривање права јавности да буде информисана, и он се остварује путем медија.

Слободан развој независних, професионалних медија и медијског система треба да омогући најшире задовољавање потребе грађана, без дискриминације, за информацијама и садржајима из свих области живота – политике, привреде, културе, уметности, образовања, екологије, спорта, разоноде.

Закон о електронским медијима прецизно дефинише надлежности Србије над пружаоцима аудио-визуелних медијских услуга због преласка на дигитално емитовање програма.

Нова техничка достигнућа подразумевају да све чланице ЕУ морају до 2015. године да пређу са аналогног на дигитално емитовање програма и да се у том простору пружаоци програмских садржаја посматрају као пружаоци аудио-визуелних медијских услуга, а не као емитери.