Крстић: Спор око темпа реформи

Крстић је, гостујући у Дневнику РТС-а, истакао да се дуго није водило рачуна о јавним финансијама и да је са повећањем пензија и нерешавањем питања огромног броја запослених у јавном сектору повећан јавни дуг.

"Није довољно смањење пензија и плата, и повећање цена струје. Већ поред тога морамо да се боримо против сиве економије. Ту смо кренули са изменама закона о пореском поступку и администрацији, и у следећим недељама ће се већ видети неки резултати", рекао је Крстић.

Навео је да је о мерама фискалне консолидације разговарао са премијером Вучићем, не само у последња два дана већ од почетка његовог мандата, а нарочито од јануара, након усвајања буџета.

Каже и да је било предвиђено да се до првог јула реши питање Железаре и неких предузећа као што је "Србијагас", али и још нека друга питања. Ипак, Крстић наводи да много тога јесте урађено и да је било отворених разговора о проблемима.

Као један од разлога за оставку, Крстић је навео и то што је желео да новом министру финансија остави времена за ребаланс буџета на начин који је политички и социјално могућ.

Говорећи о критикама да је његова оставка само фарса како би се скренула пажња са Закона о раду, Крстић је рекао подржава тај закон. Истакао је да Закон има и подршку економиста.

"За мене је неодговорно што се све своди на политику. У ситуацији кад смо у кризи – то би морало да престане. Постоје ствари које морају да се ураде и које су дуго одлагане. Морамо да видимо шта је могуће спровести", рекао је Крстић.

Поручио је и да је критиковање у овом тренутку нешто што превазилази одговорност, и рекао да би волео да чује шта је алтернатива.

Како је рекао, неће се вратити у САД и неће формално бити запослен у Влади, нити ће имати било какве привилегије, али ће остати на располагању Влади уколико то буде потребно.

Лазар Крстић је јуче поднео оставку на место министра финансија и то је образложио тиме што није имао исти став као и премијер Александар Вучић када је реч о динамици спровођења тешких мера. Крстић је тражио да се пензије смање за 20 одсто, а плате у јавном сектору за 15 одсто.

Тражио је поскупљење струје од 30 одсто и да у наредне две године 160.000 људи у јавном сектору добије отказ.