Ђурић: "Парк мира" бољи од барикада

Марко Ђурић очекује да разговори о "Парку мира", чији је наставак планиран за 22. јул у Бриселу, буду "одговорни, озбиљни и директни", али сматра да се ништа не може постићи у ситуацији у којој представници Приштине "не желе да вам пруже ни руку".

"Мислим да треба да разговарамо о томе како да људи живе нормално", рекао је Ђурић, гостујући у Дневнику РТС-а.

Ђурић оцењује да се у овој ситуацији треба ослонити на досадашњу праксу, законе и вољу грађана у самој Косовској Митровици. "Скупштина општине Косовска Митровица је у складу са косовским законима донела одлуку о уређењу пешачке зоне, не у Јужној, него у Северној Митровици. 'Парк мира' је бољи од барикаде. Предлог градоначелника Северне Митровице био је да се заједнички барикаде замене парком", подсетио је Ђурић.

Директор Канцеларије за КиМ рекао је да у Јужној Митровици, која је већински насељена албанским становништвом, ништа није грађено.

"Најпре је она ружна барикада од песка и бетона замењена парком који мислим да треба да буде симбол поверења и разградње страха, и управо је ставарање услова у којима барикаде међу људима неће ни бити оно што се разматра. Али, други неодговорни политичари у Приштини то су искористили на потпуно погрешан начин", сматра Ђурић.

"Онда је уследио низ провокација - за разлику од радова на изградњи Трга цара Лазара који су рађени уз дозволу и одлуку Скупштине општине и то по косовским законима, група фундаменталиста је решила да у мешовитим насељима и то на северу Косовске Митровице, постави некакве заставе са натписима вођа терориста и УЧК", додаје директор Канцеларије за КиМ.

Подсећа да је у тренутку када је барикада замењена "Парком мира", у Јужној Митровици дошло до праве експлозије насиља.

"Мислим да таква слика, атмосфера, само додатно застрашује српски народ у Северној Митровици и ствара неповерење, и управо уверава оне који мисле да не треба отварати ни за пешаке било шта", наводи Ђурић.

Ђурић објашњава и да су радови на Тргу цара Лазара у надлежности Скупштине општине Северна Митровица, за коју верује да ће узети у обзир све околности, па и безбедносне.

"Далеко од тога да можемо да дозволимо да фундаменталисти и екстремисти одлучују о томе како ће изгледати ток саобраћаја или улице, када за то постоје легитимно изабрани органи", подвлачи Ђурић.

Нисам разговарао о столици за Косово у УН 

Ђурић негира поједине медијске наводе да је у разговорима са немачким парламентарцима који су прошле недеље били у Београду, спомињано учешће Косова у међународним заједницама, пре свега УН. 

"Ја о томе нисам разговарао", нагласио је Ђурић.

Према његовим речима, са немачким парламентарцима је разговарао о положају Срба на Косову и Метохији.

"Трудио сам се да свим могућим аргументима и примерима илуструјем у каквом тешком положају се наши људи налазе, каквим притисцима су изложени, шта ради косовска агенција за приватизацију, како отима државна и друштвена предузећа у којима људи раде, избацује људе са посла, проглашавајући да те фриме не раде. Какав је живот у Косовској Митровици, какав је живот у енклавама, од којих многе личе на гета - у Европи, у 21. веку", испричао је Ђурић.

Директор Канцеларије за КиМ каже да је важно да сви представници међународне заједнице буду упознати са стварним стањем на терену, а "сви који су добронамерни и објективни, имаће слуха за потребе српске заједнице на Косову и Метохији".

На питање колико је реална амбиција да Косово од јесени поново покрене иницијативу за учешће у УН, Ђурић каже да је позиција Србије о том питању јасна.

"Србија не признаје и никада неће признати једнострано проглашену независност Косова, самим тим ни чланство Косова у организацијама које су резервисане за међународно признате државе."

Ипак, подсетио је Ђурић, постоји појачани притисак да Косово буде примљено у многе организације, с обзиром на чињеницу да је више од 100 држава признало независност Косова.