Петров: Можда је време за референдум о Косову

Петров је у интервјуу Фонету рекао да актуелни носиоци политичке власти имају врло широк демократски легитимитет, тако да су "апсолутно власни" да процене да ли је дошао тренутак да се "пресече" садашња ситуација, имајући у виду право стање ствари у преговорима Београда и Приштине.

То би значило, како је објаснио, да се на референдум стави осетљиво питање статуса и даљег опстанка Косова и Метохије у саставу Србије, па да се, на основу оног што народ одлучи, креира даља политика.

Петров указује да је Бриселски споразум резултат једне фазе преговора који "подразумева одрицање од комплетне суверености Србије на територији Косова и Метохије".

Према његовим речима, уставни закон о суштинској аутономији Косова и Метохије, који би представљао верификацију Бриселског споразума, не би био у складу са основним начелима важећег Устава.

"Као грађанин Србије, не могу да подржим било какву промену Устава која би ишла у правцу смањења њене територије, али се можда на референдуму покаже да је моје мишљење превазиђено", напоменуо је Петров.

Петров сматра да Уставни суд треба да прогласи Бриселски споразум неуставним, али да се тиме неће променити фактичко стање на Косову и Метохији, где држава Србија практично нема никакве ингеренције.

Ипак, према речима Петрова, у случају такве одлуке Уставног суда Србије, Влада би била дужна да се друкчије постави у даљим преговорима.

Осврћући се на изјаве неких странака да је потребно редефинисати уставни положај Војводине, Петров је нагласио да је питање територијалне аутономије у Уставу на првом месту политичко питање, питање односа централне и власти на покрајинском нивоу.

У сваком случају, то није однос две равноправне стране, републички ниво је ниво државе, покрајински није, а држава има супрематију, објаснио је Петров.

Сматра да би даље проширивање аутономије Војводине водило непотребној федерализацији државе и њеном одвајању из територије Србије.

Устав заслужује "ремонт"

"Противник сам честог спомињања промене Устава у изјавама високих представника државе или партија, без реалног основа", нагласио је Петров и оценио да је то чисто дневна политика.

Петров напомиње да не спада у претерано строге критичаре важећег Устава, али сматра да највиши правни акт заслужује "ремонт".

Устав се, међутим, не сме мењати на пречац, што је био случај код доношења садашњег, упозорио је Петров, већ мора постојати стратегија на дужи рок са тачно утврђеним циљевима, како би се поједини његови делови изменили, а да се очува јединство целине.

Да будем искрен, не верујем да ми можемо, имајући у виду целокупну нашу уставну историју и тренутну нашу ситуацију, изаћи са неком озбиљном стратегијом промене Устава, оценио је Петров.

Ми све иначе радимо у последњем тренутку, када будемо морали, јер нас други притискају, ми ћемо променити Устав, предвидео је Петров.

Он је, међутим, додао да Устав, на првом месту, заслужује да буде промењен у појединим деловима који се односе на људска права, правосуђе, судску власт и јавно тужилаштво, уставно судство.

Петров подсећа да је Комисија за спровођење Националне стратегије за реформу правосуђа формирала Радну групу, чији је он члан, која би до краја године требало да уради анализу измена Устава у том делу.

У оквиру ове Радне групе разматра се да ли остати при такозваном пробном мандату за избор судија на три године или се вратити на апсолутну сталност судијске функције, каже Петров.

Према његовим речима, већ се иде у правцу постизања одговарајућег решења да се искључе носиоци извршне и законодавне власти из састава Високог савета судства.

Промене у правосуђу услов за озбиљну државу

Тиме би, нагласио је Петров, тај орган заиста постао једно неполитичко, у највећој мери независно и самостално државно тело, које би, по уставној дефинцији, требало да обезбеђује независност и самосталност судија.

Петров каже да се разматра и питање статуса Правосудне академије и оцењује да прописивање услова за избор судија није уставна, већ законска материја.

Упитан да ли су промене у правосуђу услов за европске интегарције и преговоре о поглављу 23, Петров је одговорио да су те промене услов постојања озбиљне државе.

Као професор Уставног права, рекао је Петров, сматрам да "морамо реформисати наше правосуђе, почев од Устава, да га поставимо на чврсте нормативне основе", што је само први услов да судска власт буде јака и независна.

Дакле, треба да радимо на томе, не због по мом мишљењу, прилично неизвесног пута у Европску унију (ЕУ), него да бисмо се, како год се прилике буду даље одвијале, заиста конституисали као озбиљна држава, истакао је Петров.

Коментаришући расподелу моћи у врху државе, Петров наводи да Устав предвиђа јаку Владу и јаког премијера, као и да обављање те и функције председника државе зависи од политичких прилика, али и личности носилаца ових функција, што се у уставном праву назива "персонализација власти".

"Председник Томислав Николић начинио је тај корак да буде председник свих грађана и лишио се једног дела страначке моћи који је неопходан да би био јачи председник од овога што јесте", оценио је Петров.

Очигледне неуставности у правном поретку

"При том, Николићев карактер и политичко искуство доприносе његовој нешто умеренијој улози у политичком животу", каже Петров.

Према његовим речима, због свега овога није за очекивати да Николић буде неко ко ће много да се меша у односе између власти, попут његовог претходника, који је поготово при крају мандата, најблаже речено, био на границама уставних овлашћења, а у неким елементима их је сигурно и прекорачивао.

С друге стране, додао је Петров, премијер, по Уставу, није први међу једнакима у Влади, јер има одређена самостална овлашћења.

"Мени се чини да медијски наступи актуелног председника Владе и чињеница, можда ћу рећи нешто што је прејако и што ће многе увредити, да он нема много квалитетних сарадника, доводе до пренаглашеног утиска да ми идемо ка или да смо већ у некаквој диктатури", сматра Петров.

Очигледне неуставности у нашем правном поретку постоје, али оне нису веће од оних које готово константно постоје од увођења вишестраначја у Србији, а нарочито од 2000. године, сматра Петров.

Треба некада пустити да се систем власти развија спонтано, да функционише и да се развија пракса, која не мора увек у свему бити строго формално уставна, али увек мора бити државотворна, то јест у интересу државе као целине, истиче Петрови и напомиње да је то оно што нам још значајно недостаје.