Прва година од Бриселског споразума

Годину дана од потписивања Бриселског споразума, помирења између грађана на Косову и Метохији нема, друштво залази у још већу сегрегацију, а најопасније што може да се догоди је да се поново преговара о истим питањима, поручили су учесници данашње конференције.

Учесници конференције сматрају да преговори Београда и Приштине нису довољно транспарентни и да ће у следећој фази преговора бити речи о правно-обавезујућем споразуму две стране, преноси Бета.

Научни саветник Института друштвених наука Душан Јањић рекао је да је потписивањем Бриселског споразума Београд "прихватио територијални интегритет Косова и непромењивост садашњих граница".

"Ако је то прихватио, онда је прихватио и да сарађује у ширењу суверености Косова на целој територији", рекао је Јањић.

Говорећи о споразуму, Јањић је истакао да је најбољи који је Србија могла да постигне, додајући да су грађани на изборима показали да је политика СНС-а била успешна.

"Београд је успео да прође кроз преговоре, а да не призна КиМ, али да ли дуални суверенитет у пракси значи дуализам институција? У реалности имамо паралелне институције и оне у последња три месеца јачају", сматра Јањић.

Наглашава и да је рано говорити о томе да ли је Бриселски споразум промашај, јер, како додаје, нека питања тек треба решавати, попут људских права, својине, економије...

Указујући да ће процес нормализације односа две стране бити веома комплексан, Јањић је рекао и да у наредном периоду треба усагласити процесе нормализације и европских интеграција Србије.

Влада Србије, према његовом мишљењу, треба да размисли како у те две области заједно да се ради, јер је како је додао, ЕУ свесно везала та два питања.

Поручује и да ће у 35 поглављу, које се тиче Косова, бити "много шкакљивих питања", која се не тичу само КиМ, већ и људских и мањинских права.

Упозорио је да не би ваљало да Београд и Приштина поново преговарају о питањима о којима су већ постигли договор.

Осврнуо се и на ситуацију на Косову и истакао да је на терену "паника међу вођама Срба и Албанаца".

"Албанце мучи завођење владавине права и нагомилани злочини током и после рата и то је нешто што косовском друству не да да дише. Срби су у паници поготво на северу, а то се види по већем броју оружаних напада. Видно је и ограницено кретање КПС на северу и врло неограничено кретање неких других формација", указао је Јањић.

За извршног директора Косовског института за истраживања и развој политика Илира Деду Бриселски споразум није историјски јер је, како каже, "легализовао статус кво" и "поделио Косово"

"Не треба тражити изговоре већ постићи правно-обавезујући споразум... Бриселски споразум је на висе начина суспендовао одређена питања и њиме је Косово подељено на два дела и уводи се негативан преседан у изградњи мира", рекао је Деда.

Иако је, додао је, циљ споразума био побољшање живота грађана на Косову, то се, како сматра није десило, а није добро што се током преговора кренуло од решавања мањих питања.

"Мир захтева озбиљан рад, озбиљне људе и посвећеност, ми не моземо да очекујемо да ће ЕУ да омогућава овај процеш ако га не води на прави начин.

Већина тачака није имплементирана на терену, и иако известај (висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин) Ештон каже да само 10 одсто није имплементирано, реалност је другација", поручио је.

Тврди да ће ако "наследник Ештонове настави да ради на исти начин, доћи до неуспеха", као и да је неопходно да се затварају поглавља о којима се две стране договоре.

Опасности од сегрегације

Указујући да ЕУ није добар медијатор, Деда је поручио да би у преговоре Београда и Приштине требало да се укључи и САД.

Председавајућа Приштинског савета за међународне односе Енгјелуше Морина сагласила се да је Бриселски споразум произвео сегрегацију друштва на Косову, а што је додала је "супротно са споразумом".

"Са оваквим приступом ЕУ и ситуацијом коју имамо на крају ћемо завршити са још већом сегрегацијом. Ситуација са мултиетничким Косовом изгледа да неће успети", нагласила је Морина.

Оценила је и да је споразум нетранспарентан и недовољно инклузиван јер је, како каже, било тешко добити информације о њему, а није било ни дискусије са обичним грађанима, посебно са онима са севера КиМ.

Поручује још и да мировни процес између две стране није започео, а да о њему нико ни не прича, док ЕУ "ради на већем раздвајању и сегрегацији".

Говорећи о Бриселском споразуму доцент Факултета политичких наука Филип Ејдус поручује да Србија има бар три разлога због којих може њиме да буде задовољна.

Као први је навео поправљање њеног међународног имиџа и убрзање европских интеграција, други је што је, како сматра, споразум побољшао положај Срба на КиМ, а трећи то што је споразум статусно неутралан.

"Европске интеграције и корист за косовске Србе су одрживи и они се могу бранити у будућности, а непризнавање Косова ће бити доведено у питање како буде напредовао дијалог", сматраје Ејдус.