Реформе основни задатак

Тања Мишчевић је рекла да "те реформе могу имати онај темпо који је вођен чланством, али пре свега мером наших могућности" и да Србија покушава да, користећи искуства других држава чланица ЕУ, убрза ток реформи, које су велике, обимне, бројне, скупе, тешке и дуготрајне.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, шефица преговарачког тима је рекла да већина стандарда, правила и права ЕУ мора у потпуности бити прихваћено, "чак и ствари које код нас не могу да буду примењене као што је заштита рибарских зона", иако Србија нема излаз на море.

Мишчевићева је указала на то да, с друге стране, није могуће, на пример, у области заштите животне средине све урадити до момента уласка у ЕУ, јер је измена и примена тих стандарда скупа и дуго траје, па се прави план када ће бити могуће увести те стандарде.

Нагласила је да је у преговарачком процесу све важно, али да смо "заправо ми најважнији, ми смо мера" и да се у овом тренутку, према истраживању јавног мњења, 64 одсто грађана изјаснило за реформе, што је значајна основа и подстицај за сваку будућу владу.

На питање који је највећи проблем Србије на путу ка ЕУ, Мишчевићева је одговорила "да смо навикли да све зависи од државе, а веома мало има приватне иницијативе". Говорећи о нужности промене свести, указала је на то да "морамо бити конкурентни у свом послу".

Неопходно грађане упознати са током преговора 

Мишчевићева је истакла да се и до сада настојало да се грађани упознају са преговорима у Бриселу и скринингом, односно учењем о праву ЕУ, али да то мора постати велика обавеза, јер агенда и програм реформи јесте европска агенда или европски програм приближавање ЕУ.

"Што боље објаснимо, тим ћемо имати јавност која боља разуме да то куда се крећемо јесте простор слободе, отворености, права, могућности, пре свега, а не нека нова догма, да бежимо у крило некога ко ће нам сутра бити тутор", рекла је Мишчевићева.

На примедбу да Србија нема довољно пројеката које финансира ЕУ, ни капацитета да те пројекте спроведе, Мишчевићева је одговорила да су до сада у невероватном проценту од 94 одсто сва доступна средства искоришћена.

Мишчевићeва је објаснила да притом мисли на донације, бесповратну и претприступну помоћ, али да је било проблема у коришћењу кредита, односно прављењу пројеката за кредите и да је проблем пре свега у капацитетима локалних самоуправа.

Због тога је, "поред нас самих", највећи посао или изазов рад на локалу, јер заштиту животне средине неће спроводити Влада Србије него свака локална самоуправа, нагласила је Мишчевићева.

Шефица преговарачког тима је напоменула и да су обављени разговори са привременим властима у Београду да се модел из главног града преслика у великим градовима и да се нађе одговарајући модел и у свим осталим местима.

Усвајање медијских закона обавеза из медијске стратегије

Тања Мишчевић напомиње да се очекује званичан одговор из Брисела о два медијска закона - о јавном информисању и финансирању медија, а да је у завршној фази и трећи медијски закон - о јавном сервису.

Мишчевићева је рекла да су прва два закона прошла потпуну процедуру, да је пре десетак дана боравила у Бриселу и да су коментари били добри, уз неке препоруке, где би се неке ствари могле поправити.

Заокруживање медијског простора усвајањем медијских закона дуго траје, истакла је Мишчевићева и подсетила да је после усвајања медијске стратегије, задатак био усвајање та три медијска закона.

Мишчевићева је указала на обавезу да се сада сваки закон који се припрема, пошаље на проверу - да ли одговара стандардима ЕУ, али је нагласила да усвајање та три закона представља обавезу из медијске стратегије, а не обавезу од ЕУ.

Ипак, нагласила је да усвајање та три медијска закона представља важан сегмент онога што је суштина будућих преговора, односно поглавља 23 и 24, јер су медијске слободе веома важне.