Крај расправе у Међународном суду правде

Хрватска је на самом крају расправе затражила да судије, по речима главне заступнице Весне Црнић Гротић, "као неосновану у чињеницама и праву" одбаци контратужбу Србије да су хрватске власти и снаге починиле геноцид над Србима из Книнске крајине, током и после операције Олуја у августу 1995. године.

Заступник Хрватске Кир Стармер сугерисао је да је и сама Србија, прошле недеље, одустала од темељне тврдње да је "неселективно" и "незаконито" гранатирање Книна и других градова, 4. и 5. августа 1995, било геноцидна кампања, преноси агенција Бета.

Прошлог петка, заступник Србије Вилијам Шабас рекао је да чак и ако би се прихватило - што Србија не прихвата - да је гранатирање градова било законито, то било довољно да изазове присилно премештање становништва из Крајине.

Хрватски адвокат Стармер се ослањао на коначну ослобађајућу пресуду Хашког трибунала команданту Олује Анту Готовини по којој артиљеријски напади на градове нису били ни неселективни, ни незаконити.

Када се ти налази узму у обзир, то је крај контратужбе Србије, оценио је хрватски представник и додао да "нико пре заступника Србије није тврдио да можете починити геноцид законитим нападима".

Негирајући тврдњу српске делегације да су, после Олује, хрватске снаге побиле све Србе који нису побегли из Книнске крајине, Стармер је навео податак Трибунала да је око 4.000 Срба било пребачено у "прихватне центре" где им је била пружена помоћ.

Стармер је закључио да ни транскрипти разговора председника Хрватске Фрање Туђмана са Антом Готовином и другим хрватским генералима уочи Олује, ни догађаји који су уследили током операције "не доказују постојање геноцидне намере" хрватских власти и снага да униште крајишке Србе. И у ослобађајућој пресуди генералу Готовини,

Трибунал је утврдио да председник Туђман није имао намеру да убија ни прогони Србе, закључио је Стармер.

Британски заступник Хрватске Филип Сендс осудио је "личне нападе" Србије на покојног председника Туђмана као "недостојне суверене државе". Како је рекао, "не завређује одговор" сугестија српских заступника да је Туђманова политика према Србима слична са нацистичким "коначним решењем" за Јевреје током Другог светског рата и са стварањем животног простора за припаднике Трећег рајха ("lebensraum").

Позивање на одлуке Трибунала 

Главна заступница Хрватске Весна Црнић Гротић нагласила је да, по пресудама Трибунала, Хрватска није имала злочиначких намера према својим српским грађанима. Подсетила је и да Трибунал није оптужио, ни осудио ниједног хрватског званичника за злочине у Хрватској.

Насупрот томе, Србија је у оквиру своје "владине политике", починила геноцид над хрватским цивилима, тврдила је Црнић Гротић, наглашавајући да је више српских функционера оптужено и осуђено за злочине у бившој Југославији пред Трибуналом.

Одбацујући тврдњу Србије да је хрватски председник Туђман желео и изазвао рат, Црнић Гротић је тврдила је кривицу за то сносио председник Србије Слободан Милошевић, што је, по њој, у једној од својих књига раније потврдио и канадски професор Шабас, који сада заступа Србију.

Хрватска је, 21. марта, позвала Међународни суд правде да Србију осуди за геноцид над хрватским становништвом током рата у тој републици 1991. и обавеже је да надокнади причињену ратну штету.

Хрватски правни тим затражио је да суд Србији наложи и да суди свима који су починили "геноцидне" злочине у Хрватској, да пружи информације о 865 особа које се још воде као нестале и да врати око 25.000 културних и историјских предмета одузетих током ратних сукоба.

Заступница Весна Црнић Гротић тврдила је да је Хрватска доказала оптужбу да је Србија починила геноцид над Хрватима на једној трећини хрватске територије, у оквиру плана за стварање Велике Србије.

Протагонисти геноцида били су ЈНА, српске паравојске и локалне снаге, чији су високи припадници за злочине у Хрватској били осуђени пред Хашким трибуналом, назначила је хрватска заступница.

Седам дана касније, 28. марта, Србија је од највишег суда УН затражила да утврди да је Хрватска током операције Олуја, у лето 1995, починила геноцид над Србима из Книнске крајине.

Истовремено, правни заступници Србије су од највишег суда УН затражили да се прогласи ненадлежним за тужбу Хрватске против власти у Београду због геноцида наводно почињеног над Хрватима 1991. године, зато што у то време Србија још није званично постојала као суверена држава.

Алтернативно, Србија је затражила да оптужба Хрватске буде одбачена као неоснована.

Србија је од 17 судија захтевала и да утврде да је Хрватска прекршила међународну Конвенцију о геноциду и тиме што још није казнила починиоце најтежег кривичног дела.

Међународни суд правде требало би да Хрватској наложи да одмах казни починиоце, као и да укине "Дан победе и домовинске захвалности" као државни празник због тога што је 5. август "дан победе геноцидне операције Олуја".

Србија тражи и да Хрватска плати одштету жртвама и губитке изазване геноцидом, као и да успостави све неопходне услове за безбедан повратак Срба у Хрватску.

Обрадовић: Очекујемо пресуду да је "Олуја" геноцид

Главни правни заступник Србије Саша Обрадовић очекује да Међународни суд правде утврди да је Хрватска операцијом "Олуја" починила геноцид над српским становништвом Книнске крајине.

Заступник Србије је рекао да има "пуно поверење у судије, да ће они донети праву, исправну одлуку".

"Без обзира да ли ће суд прихватити наш тужбени захтев, ми већ остварили велики циљ, а то је да је истина о страдању Срба у операцији Олуја овде приказана", нагласио је Обрадовић.

Оценио је и да је данас, током завршног одговора Хрватске, на контратужбу Србије, "било помака ка том циљу".

"Ништа данас нисмо чули на оно што ми све време тражимо - колико је заиста људи осуђено за убијање у 'Олуји', а не за паљење и уништавање имовине", приметио је Обрадовић.

Задовољан је начином на који је српски правни тим одговорио на оптужбу Хрватске да су власти у Београду одговорне за геноцид над хрватским држављанима током рата у тој републици. Мада, како је рекао, "тешко је бити задовољан када се држава брани од оптужбе за геноцид".

Србија ће, како је истакао, наставити да трага за несталима и да процесуира ратне злоцицне без обзира на исход овог поступка.

"Ратни злочини не застаревању и то ћемо радити не само због српских или хрватских жртава, већ због целог човечанства, то је дужност и Србије и Хрватске и то је пут за помирење", нагласио је Обрадовић.

Слагласио се са хрватском колегиницом Весном Црнић Гротић да треба да дође до помирења, али заснованог на историјским чињеницама и у том смислу подсетио да је Србија у поднеску из 2010. преко МСП-а понудила Хрватској да се постигне споразум око спорних чињеница које се односе на мртве и жрвте, па да онда суд одлучи да ли је било геноцида или не, али да одговор Хрватске није стигао.

"С друге стране била је тишина, зато што је тај споразум захтевао да се говори и о спрским жртвама а не само о хрватским", закључио је Обрадовић.

Црнић Гротић: Нисмо заступали НДХ, већ интересе Хрватске

Шефица хрватског правног тима Весна Црнић Гротић оценила је да је њен тим на најбољи и уверљив начин одговорио на све наводе из противтужбе Србије за геноцид. Очекује да ће суд противтужбу одбити, напомињући да они нису ту да бране Независну државу Хрватску.

Заступница Хрватске тврди да је позивање на НДХ "део хушкачке реторике из времена Слободана Милошевића да би се демонизовали Хрвати".

Одговарајући на новинарско питање, Црнић Гротић је навела да је "Хрватска рашчистила са заблудама из прошлости", а да је потврда за то и пуноправно чланство у Европској унији. То би, како је навела, требало и Србија да уради - да рашчисти са заблудама и придружи се земљама Европе.

Шефица хрватског правног тима је уверена да су они "српске аргументе о чињеницама и праву потпуно дезавуисали пред судом и да неће у том смислу бити проблема да суд одбије противтужбу".

Црнић Гротић сматра да је Србија остала без аргумената јер је прасвоснажном ослобађајућом пресудом генералу Анти Готовини и осталима, концепт из противтужбе о противзаконитом гранатирању стављен ван снаге.

„Ако немате протизаконито бомбардовање као дело незаконите политике, односно чина, онда вам мало остаје за тврдњу да је почињен геноцид над Србима.

Напоменула је да хрватски правни тим позвао суд да да шире тумачење босанске пресуде и сагледа да се геноцидни план може извести из ширег контекста.

"Ми смо понудили суду аргумент да је 1991/1992. постојао образац понашања из којег се може закључити да је постојао један систем 'опколити, уништити и побити', на темељу тог обрасца се може извести геноцидна намера, а на суду је да то процени", рекла је Црнић Гротић.Главна усмена расправа у спору Хрватске и Србије у хашкој Палати мира почела је 3. марта.

Поред председника Петера Томке из Словачке и потпредседника Бернарда Сепулведе-Амора из Мексика, о тужбама Хрватске и Србије одлучиваће још и судије Хисаши Овада из Јапана, Рони Абрахам из Француске, Кенет Кит са Новог Зеланда, Мухамед Бенуна из Марока и Леонид Скотников из Русије.

Поред њих, у одлучивању ће учествовати и судије Антонио Триндаде из Бразила, Абдулкави Ахмед Јусуф из Сомалије, Кристофер Гринвуд из Велике Британије, Џоан Донохју из САД, Ђорђо Гаја из Италије, Џулија Себутинде из Уганде и Су Ханђин из Кине.

У одлучивању ће учествовати и ад-хок судије Србије, Миленко Крећа и Хрватске, Будислав Вукас.