Равнотежа интереса кључ украјинске кризе

Професор Факултета политичких наука Драган Симић рекао је да су све стране у решавању кризе у Украјини у потпуности свесне тежине проблема и да ће непрестане иницијативе за разговор уродити плодом.

Симић је, гостујући у Дневнику РТС-а, истакао да је украјинска криза највећи проблем у међународним односима после Хладног рата и да је зато неопходно да се у његово решавање међународни систем укључи са својим институцијама.

"Отуда, ми сваки час имамо различите иницијативе и из Москве и Вашингтона да се дође до разговора. Ти разговори непрестано трају и то је оно што је јако позитивно. То говори да постоји висока свест о опасностима како би све криза могла да ескалира. За сада нема најгорих сценарија на столу, али су интереси и даље сукобљени и никако да дође до некаквих минимум прихватљиивх модела по којима би се наставили преговори између свих заинтересованих страна, а најважнија страна су грађани Украјине и Кијев", рекао је Симић.

Како је рекао, у таквој ситуацији се ниједна стране не осећа као потпуни победник, те је неопходно да се успостави нека врсте равнотеже незадовољства свих учесника у решавању кризе.

"Настојање је да се све време сачува образ свим странама. Упркос томе што постоји оштар сукоб интереса, ствари у међународним односима су се промениле. Оно што је ново за последњих 20 година америчке спољне политике је да они немају у потпуности доминацију и могућност да остваре свој интерес до краја. Ми сада присуствујемо мултиполарној игри, имамо неколико тих играча и решење се мора тражити у равнотежи интереса", каже Симић.

Истиче да председник САД Барак Обама покушава да утиша свегласније критике да често попушта у спољној политици, као и да заузме одлучнији курс у односу на савезнике у Европи. Међутим, Симић додаје да се не може очекивати потпуна сагласност јер постоје веома опречни и опипљиви интереси, посебно код јаких земаља ЕУ које имају прилично јаку економску сарадњу са Русијом.

"На том нивоу и немачки привредници, па и канцеларка Меркел су веома заинтересовани да санкције не угрозе односе који и даље теку, особито енергетску зависност Европе. И ту је сад та кључна тачка Обамине посете Европи и покушаја да примири савезнике. С једне стране, успешно је гарантовао безбедност онима који су се осетили угроженим, а с друге, понудио је нешто што им се није учинило сасвим уверљиво - да Америка може врло брзо да надомести енергенте које испоручује Руска Федерација. Стручњаци кажу да то и није тако могуће", рекао је професор Симић.

Међутим, како истиче, највероватније је да ће западне земље наћи заједничку платформу, али да ће она бити знатно блажа него што се у Вашингтону очекивало.