Хаг, Туђман желео и изазвао рат

У наставку расправе пред Међународним судом правде у Хагу, српски заступник Вејн Џордаш назначио је да је Хрватска понудила "карикатуралну причу о распаду Југославије и генези насиља која почиње са зликовцем, као у филмовима о Џејмсу Бонду, у лику (председника Србије Слободана) Милошевића који, окружен сарадницима (Војиславом) Шешељем и другима - распирује ватру екстремног српског национализма са ужасним геноцидним последицама", преноси агенција Бета.

"Проблем је, међутим, што је Хрватска из те приче уклонила сваки траг Туђмановог отровног режима... Нећете чути ништа осим заглушујуће тишине о Туђмановој изричитој подршци фашистичкој НДХ или о његовим разматрањима геноцидних промена смишљених да донесу 'хармонију у националну структуру'", подвукао је Џордаш.

Према његовом тумачењу, Хрватска тражи од највишег суда УН да "занемари да су Туђман и његов режим ескалирали насиље, подстакли пламенове етничке мржње и охрабриле хрватске снаге да прогоне српске цивиле". Туђман би, да је поживео, био оптужен за ратне злочине, рекао је Џордаш, позивајући се на изјаву некадашњег заменика главног тужиоца Хашког трибунала Грејема Блуита.

Српски заступник је рекао да је "Туђман сам желео и изазвао тај страшни рат" како би "установио независну Хрватску коју је очајнички желео".

Као доказ за то, Џордаш је цитирао изјаву бившег министра унутрашњих послова Хрватске Јосипа Бољковца, да су "1991. били нападнути Срби и Југославија, не Хрватска" и да је "Туђман желео рат по сваку цену".

На суђењу ратном градоначелнику Осијека Бранимиру Главашу, оптуженом за злочине на Србима, Бољковац је, према правном тиму Србије, 2009. рекао и да "рат није био нужност него намера", те да су "према Туђановом концепту, Срби морали да нестану из Крајине".

Ту Туђманову изјаву, изречену на састанку са војним командантима на Брионима 31. јула 1995, Србија је више пута током расправе означила као кључни доказ за своју контратужбу да су хрватске власти и снаге починиле геноцид над крајишким Србима током операције "Олуја", 4. и 5. августа 1995. По Србији, Туђманове речи су потврда да је он имао "геноцидну намеру" да српско становништво Книнске Крајине делимично уништи.

Вилијам Шабас је данас подвукао у име Србије да је управо у препису састанка на Брионима, који је сам Туђман снимао, разлика између хрватске тужбе и српске контратужбе.

"Контратужба је изложила снажне и убедљиве доказе да је напад на крајишке Србе био смишљен на највишим нивоу хрватске државе; да је био израз личне политике председника Туђмана да елиминише Србе из Крајине и насели цео регион Хрватима; да је та намера израз његовог расистичког погледа на Србе и друге", нагласио је Шабас.

С друге стране, Хрватска се, зато што нема тако снажан и директан доказни материјал, ослања на обједињавање "релативно малих и изолованих инцидената" из којих настоји да индиректно изведе "геноцидну намеру" српских власти и снага.

У преподневном делу данашње расправе, заступник Џордаш је доказивао и да, насупрот тврдњама Хрватске, ни у једној пресуди Хашког трибунала српским политичким, војним или полицијским званичницима није било утврђено да су имали намеру или покушали да униште Хрвате као етничку групу.

Подсетио је да је Трибунал у пресуди бившем лидеру Републике Српске Крајине Милану Мартићу утврдио постојање удруженог злочиначког подухвата, у којем је учествовао и председник Србије Милошевић, али чији циљ није био, како су тврдили хрватски представници, да се "уништи хрватско становништво убиствима и уклањањем" са територије предвиђене да уђе у нову српску државу.

"Потпуно супротно, утврђено је постојање удруженог злочиначког подухвата ради депортације и присилног премештања Хрвата, али не и њиховог уништења", подвукао је Џордаш.

Подсетио је и да су и Јовица Станишић и Франко Симатовић, који су пресудом Мартићу означени као кључни учесници у том злочиначком подухвату, били ослобођени кривице за злочине у Хрватској на крају суђења пред Трибуналом.

Џордаш је одбацио и тврдњу Хрватске да током рата није било борби, већ само напада на ненаоружане цивиле и невине жртве. Доказе о "добро наоружаној и мотивисаној хрватској војсци", изведене у процесима пред Трибуналом, назвао је "кристално јасним".

И хрватски историчар Давор Маја, према Џордашовим речима, установио је, на пример, да је у Вуковару у јесен 1991. било 5.000 хрватских бораца; да је убијено 1.200 војника ЈНА и 879 Хрвата, те да су хрватске снаге уништиле 300 до 500 оклопних возила, 200 тенкова и до 25 авиона.

Коментаришући хрватску тврдњу о 12.500 убијених Хрвата током сукоба у тој држави, заступник Србије је приметио да је хрватска делегација пропустила да назначи да је велики број жртава пао у борбама.

Џордаш је цитирао хрватског демографа Живића, који тврди да је убијено 8.147 војника и око 4.500 цивила.

"Све је то, без дилеме, трагично и ужасно. То се догађа када неодговорни егоманијаци воде земљу, користе и злоупотребљавају своје становништво искључиво за величање сопствене личности, у покушају да оставе траг у историји... Али, то није геноцид."

Чињенице се не уклапају, ни закони се не уклапају. Нико, чак ни Хрватска, стварно не верује у то", закључио је Џордаш.

Србија је у поподневном делу расправе указала на доказе у прилог својој контратужби и изложила завршне аргументе. Шеф српског правног тима Саша Обрадовић рекао је за РТС да је Србија учинила велику ствар и изнела чињенице о тешким злочинима током операције Олуја.