Странке са идеологијом, али испод цензуса

И десетак дана после избора у страначким централама сумирају се резултати. С посебном пажњом, чини се, сопствене грешке сагледавају партије које у наредне четири године нећемо гледати у парламенту.

Потпредседник ДСС-а Слободан Самарџић каже да је "последица неких других околности" то што Демократска странка Србије није ушла у парламент.

С друге стране, Душан Мијић из ЛДП-а објашњава да је у кампањи настао неспоразум са бирачима између онога што су либерали заиста били од оснивања до данас, и онога што су понудили да раде у власти.

Док је идеолошка доследност једнима донела апсолутни пораз на изборима, другима је заокрет у политици обезбедио апсолутну победу.

"Mењају програм странке које немају свој идентитет, које могу да иду из једне у другу коалицију и из једне у другу политику", објашњава Самарџић.

Истиче да ДСС то не може и не жели да чини, и да ће због тога остати при свом програму, а то је политичка неутралност и у складу с тим економија политичке неутралности.

Либерали су, каже Душан Мијић, окупљени око идеологије која почива пре свега на либералним вредностима, идеологије која подразумева тржишне услове привређивања и економију на либералним основама.

"У том погледу ЛДП ће сигурно настојати да што више утврди своје фундаменталне вредности када је у питању идеологија", рекао је Мијић.

Политички аналитичар Ђорђе Павићевић објашњава да се странке прагматично понашају и опредељују по одређеним политичким питањима.

"Пре су то неке машине за ловљење бирача, такорећи фирме за ловљење бирача него што су идеолошки пројекти, што су у настанку странке биле", објашњава Павићевић.

Таква ситуација не дешава се само у Србији. У Америци и неким европским државама, каже Павићевић, странке су одавно схватиле да их свака доследност у идеолошком смислу кошта доброг дела бирачког тела.

"Странке више обезбеђују стално бирачко тело или по неком клијентизму, имају неке људе којима они чине одређене услуге, или по некој другој врсти препознатљивости - лидеру, некој општој слици коју имају", истиче Павићевић.

Због тога често можемо чути да су све странке исте и да свако може са сваким. Тако ће, сматрају аналитичари, вероватно и остати јер је идеологија маргинализована, а странке су постале интересне групе.

Ако се не прилагоде таквом стању, странке попут ДСС-а или ЛДП-а имаће идеологију, али је велико питање да ли ће их она опет превести преко цензуса.