Друга рунда у Хагу, аргументи Србије

У Међународном суду правде у Хагу настављена је друга рунда усмене расправе у спору између Србије и Хрватске по узајамним тужбама за геноцид на подручју Хрватске од 1991. до 1995. године, преноси Танјуг. 

Представници српског правног тима са Сашом Обрадовићем на челу представили су раније противтужбу Србије у којој су детаљно описани масовни злочини и геноцид над Србима који су извршиле званичне хрватске оружане снаге предвођене државним руководством са председником Фрањом Туђманом на челу.

Обрадовић је подсетио да Хрватска никад није порекла да је поднела тужбу против Србије како би се паралисали процеси против Хрвата пред Хашким трибуналом.

Најпре је истакао да се српски правни тим потпуно слаже са запажањем шефа хрватског тима Весне Црнић Гротић, која је поред осталог навела да се помирење мора засновати на историјским чињеницама.

"То би могао да буде лајтмотив нашег даљег излагања", рекао је Обрадовић и у том контексту подсетио на изјаву бившег шефа хрватског правног тима Ивана Шимоновића, који је рекао да је Хрватска поднела тужбу да би се паралисали процеси против Хрвата пред Хашким трибуналом.

"То је историјска чињеница коју нису порицали ни наши опоненти. У том смислу Хрватска је у овом случају морала да демонизује Србе", нагласио је Обрадовић и детаљно коментарисао аргументе које је хрватска страна изложила током усмене расправе.

Чланови српског правног тима, професори Андреас Цимерман и Кристијан Тамс из Немачке поново су говорили о релевантности догађаја из времена пре оснивања СРЈ, чији је правни наследник Србија, односно да СРЈ (па тако ни Србија) не може да буде одговорна у том смислу јер није постојала као држава.

Британски адвокат Вејн Џордаш наставио је усмено да с чињеничне и правне стране побија наводе хрватске тужбе, а канадски професор Вилијам Шабас дискутовао је о питањима интерпретације Конвенције о спречавању геноцида, као и кредибилности агрумената које је у другој рунди изнела Хрватска.

Српски адвокати Новак Лукић и Душан Игњатовић оспоравали су могућност да се деловање ЈНА и паравојних формација на територији Хрватске приписује званичном Београду.

Брионски транскрипти - главни доказ Србије

Главни доказ геноцидне намере и истребљења Срба из Хрватске јесу транскрипти са састанка Туђана са војним врхом хрватске на Брионима 1995. године на ком је планирана операција "Олуја".

Суду су раније достављени транскрипти са тог састанка међу којима је и кључна реченица Фрање Туђама која доказује жељу за уништењем српске етничке групације у Хрватској - "да Србима треба задати такав ударац да практично нестану".

Српска страна је поднела Суду и презентовала низ доказа и сведочења да операција "Олуја" испуњава све елементе кривичног дела геноцида, као и да је Хрватска прекршила своје обавезе из Конвенције о спречавању геноцида.

Осим описаних злочина у периоду од 1991. до 1995. у Хрватској, противтужба Србије предочила је историјски контекст догађаја осврћући се и на период од 1941. до 1945. године, ради лакшег разумевања догађаја који су уследили од 1991. до 1995. године.

У документу који је поднет Међународном суду правде јесу подаци о злочинима почињеним у Госпићу, Сиску, Пакрачкој пољани, Карловцу, Осијеку, Паулином Двору, Медачком џепу, на Масленици и током операција "Бљесак" и "Олуја".

Осим утврђивања да ли је почињен геноцид у Хрватској и ако јесте, која га је држава у спору починила, једно од питања која ће суд утврђивати на захтев Србије јесте питање временске надлежности за одлучивање.

Наиме, Србија оспорава надлежност Суда за одлучивање о догађајима који су се десили од 1991. до 27. априла 1992. године, када је формирана СРЈ, а чији је правни сукцесор Србија.

Расправа се наставља сутра излагањем српског правног тима, који ће окончати излагање. У уторак, 1. априла Хрватска ће добити 90 минута да одговори на последње оптужбе Србије, након чега ће Суд закључити расправу која је почела 3. марта излагањем хрватског правног тима.

Ово је завршница спора који је почео још 1999. године подношењем хрватске тужбе Међународном суду правде против Србије.

Како ниједна од страна у спору није поднела одштетни захтев према другој држави, Суд се тим питањем неће ни бавити.