Парламент (ни)је слика Србије

Каква ће бити слика новог парламента сазнаћемо до краја априла, а који ће градови и општине бити заступљени у представничком телу, најмање зависи од грађана.

Изборни систем у коме се гласа за изборну листу, а не за посланика, довела је до ситуације да је, када је уведен вишепартијски систем, број посланика из Београда био педесет четири, а 2012. године је порастао на сто деветнаест.

Бограђани су у претходном сазиву парламента скоро сами имали апсолутну већину, а адресе две трећине посланика биле су у четири највећа града.

Општине као што су Гаџин Хан, Сремски Карловци и Црна Трава, нису имале посланика у новијој историји парламентаризма. Случајност или не - та места су међу најсиромашнијим, одакле се становништво масовно осипа. Колико би им представник у законодавном телу помогао?

"Могуће је да посланици у парламенту поред заступања ставова своје политичке партије да заступају и интересе грађана и средине из којих долазе", каже Ђорђе Станић из Сталне конференције градова и општина.

А када су добили прилику да отворено поставе питање посланицима, испоставило се да би грађани, оно што их мучи, радије рекли политичарима које знају са малих екрана него онима из комшилука.

"С друге стране, када посматрамо говоре народних посланика не постоји тренд да народни посланици заступају интересе свог региона града или општине, то је спорадично", увиђа Вукосава Црњански из иницијативе Отворени парламент.

Та слика би можда била другачија да гласачи на изборној листи заокружују имена посланика, а не да их, у њихово име, у скупштинске клупе шаљу политичке партије.

"То ствара лош систем јер као кандидат нисте у озбиљној обавези да се посветите бирачима, вама је кључно да имате везу са врхом странке. Од тога вам зависи позиција на изборној листи, а све друге комуникације са грађанима су прекинуте", каже преграмски директор Цесида Ђорђе Вуковић.

Да ли то што, на пример, Лесковчанин има представника у Скупштини има икаквог утицаја? У реалности не, кажу аналитичари, јер једино директне везе са републичким буджетом покрећу ствари.

"Ту је кључно питање ко има министре и помоћнике који долазе из неких регија и то је онда важно и у којој мери они могу да вуку више или мање средстава и колико су важни лидери неких странака. На локалу, па захваљујући уцењивању или некој снази могу да прикупе више новца из буџета који је највећи, а то је реп буџет", каже Вуковић.

Све док се не промени изборни систем и док је Србија једна изборна јединица, посланици ће и у новом сазиву Скупштине Србије бити у обавези да заступају све.