Верхеијен: Србија има девет месеци за реформе

Србија има девет месеци да спроведе реформе, оценио је шеф канцеларије Светске банке у Србији Тони Верхеијен и додао да је веома важно очувати политички кредибилитет.

"Светска банка је у јуну прошле године поручила да Србија није у непосредној опасности од банкрота у наредних шест месеци до годину дана. Прошло је девет месеци, али додатно време купили смо ребалансом буџета. За реформе сада поново имамо шест или највише девет месеци", рекао је Верхеијен у разговору за Политику.

Верхеијен је упозорио да, ако се реформе не спроведу у том периоду, нико више неће веровати да ће их уопште бити.

"Врло је опасно ако нестане политички кредибилитет. У случају да влада договори програм с нама, и ММФ-ом и онда га не спроведе за највише девет месеци, ја више не могу да браним земљу пред директорима Светске банке", рекао је он.

Верхеијен је рекао и да су за реформу пензионог система потребне дубље анализе које још нису завршене, а да је Светска банка саветовала владу да плате у јавном сектору не смањује свима, него да уклони злоупотребе.

"Основице тих плата, којих сада има осам, требало би изједначити тако да они који раде исти посао имају исту плату", каже Верхеијен.

Верхеијен је рекао и да субвенција за предузећа у реструктурирању нема у буџету за ову годину, али да та предузећа и даље коштају државу, јер радницима не уплаћују доприносе и порезе, па се то издваја из буџета.

Верхеијен, међутим, каже и да је за отпремнине у буџету предвиђено довољно пара и за случај да сва та предузећа банкротирају, због чега је важно да се ситуација реши што брже, како средства не би била употребљена за нешто друго.

Верхеијен сматра и да је неминовно да 70 до 80 одсто ових предузећа банкротира.

"Није то крај света, јер многа од њих "седе" на вредним зградама и земљи, које се могу касније употребити. Али, да би се та имовина користила ефикасно, морају се измирити обавезе према радницима и кредиторима, тако да нови власник има чисту ситуацију. Улога транзиционог фонда буџета јесте да реши та дуговања", каже Верхеијен.

Рекао је и да не зна одакле нагађања да ће 100.000 људи из јавног сектора морати да оде, јер је у 153 предузећа у процесу приватизације запослено 30.000 људи и да не очекује да ће сви они остати без посла.

"Срце државне управе превелико"

Верхеијен каже и да је уз решавање проблема државних предузећа, нужан и нови закон о планирању и изградњи, који би поједноставио процедуру за добијање грађевинских дозвола, јер без тога инвеститори неће моћи да отварају нова радна места.

Шеф канцеларије Светске банке каже и да запошљавање на неодређено време не подстиче то што према радном законодавству Србије послодавац који отпусти радника мора да му плати отпремнину за цео радни век, а не само за време које је провео код њега, као и то што, без обзира колико сати ради, послодавац мора да плати раднику фиксан износ доприноса.

"Није цео Закон о раду лош. Намети на рад морају се променити. Проблем је у томе што је тренутно врло тешко смањити пореско оптерећење послодавца на радну снагу, јер су буџету онда потребна алтернативна средства финансирања", рекао је Верхеијен, додајући да је једна од опција порез на имовину, који више погађа оне с вреднијом имовином, док порез на рад сад више погађа оне који имају ниже плате.

Верхеијен је рекао и да је Србија једина земља која је током кризе повећала број запослених у јавном сектору, оценивши да је, мислећи на здравство, образовање и социјалну заштиту.

"Начин на који се плате расподељују у том сектору у Србији није ни транспарентан ни ефикасан. Људи за исти посао добијају различите плате, а резултати Србије у образовању, здравству и ефикасности јавних инвестиција далеко су иза земаља које на то троше знатно мање", закључио је Тони Верхеијен за Политику.