Хрватска: Контратужба Србије без основа

Тим правника који заступа Хрватску пред Међународним судом правде у Хагу, тврдио је данас да је контратужба коју је Србија против ње поднела "због наводног геноцида над Србима" у операцији "Олуја", у лето 1995, "без основа у чињеницама и праву".

Заступница Хрватске Весна Црнић-Гротић рекла је да је, насупрот српској контратужби, "Олуја" у августу 1995. била "легитимна војна операција" с намером да се "порази удружени злочиначки подухват чији је производ била Република Српска Крајина", односно ослободи територија Хрватске коју је "илегално окупирала" Србија.

Црнић-Гротић је назначила да власти у Загребу "нису имале други избор", морале су да спроведу војну акцију, пошто су њихове "поновљене покушаје да постигну мирно решење" одбацили лидери побуњених Срба у Книну.

Тврдње из контратужбе Србије да је циљ "Олује" био да се протера српско становништво и "униште" Срби који остану, заступница Хрватске назвала је "историјским ревизионизмом" који "нема основе у реалности".

Као на доказ, позвала се на коначну пресуду којом је Хашки трибунал ослободио кривице заповедника "Олује" генерала Анта Готовину и утврдио да није постојао удружени злочиначки подухват хрватских власти за прогон крајишких Срба.

Црнић-Гротић је подсетила да је и првостепеном пресудом којом је Готовина претходно био осуђен на 24 године затвора, Трибунал утврдио да, насупрот српској контратужби, тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман није имао намеру да убија српске цивиле, нити да им буду нанесене физичке и психичке повреде.

Записник са Туђмановог састанка са Готовином уочи "Олује", 31. јула 1995. на Брионима, одраз је "законите припреме" за војну операцију, тврдила је Црнић-Гротић, побијајући оптужбу Србије да је тај документ кључни доказ Туђманове "геноцидне намере" да се крајишки Срби униште.

Хрватска заступница рекла је да је Србија својом контратужбом заправо негирала пресуду лидеру крајишких Срба Милану Мартићу којом је Хашки трибунал, како је протумачила, утврдио да су власти у Београду, са Слободаном Милошевићем на челу, покушале да, удруженим злочиначким подухватом прогона Хрвата, створе велику Србију на делу територије Хрватске.

"Деценијама дуга пракса Србије да негира, искривљује и заташкава јесте неприхватљива", рекла је Црнић-Гротић. Она је подвукла да Хрватска искрено жели помирење са Србијом, али засновано на "историјским чињеницама".

Једна од тих чињеница, по Хрватској, јесте да је "Олујом" стављена тачка на злочиначки подухват чији су учесници, између осталих злочина, починили и геноцид у Сребреници.

Изражавајући жаљење због жртава "појединачних злочина" током "Олује", Црнић-Гротић је негирала тврдњу Србије да за та злодела нико у Хрватској није оптужен, ни осуђен, наводећи да су 33 особе кривично гоњене, док су три поступка још у току.

Масовни егзодус крајишких Срба, током "Олује", био је последица не намере власти и војске Хрватске, него тога што је "вођство РСК убедило Србе да не могу да живе заједно са Хрватима и да, стога, морају отићи", рекла је Црнић-Гротић.

Својом контратужбом, према речима хрватске заступнице, Србија "не нуди ништа друго до негирање и одбијање да се суочи и да прихвати своју одговорност за трагичне последице и манипулације екстремног српског национализма који је донео рат Хрватима, Србима и другим народима у Југославији".

Тумачење Туђманових речи 

Осврћући се на изјаву хрватског председника Туђмана на Брионима да је циљ "Олује" да Срби "практично нестану" после одлучних удара које ће им нанети хрватска војска, хрватски заступник Кир Стармер тврдио је да је Туђман под "Србима" подразумевао српске оружане снаге.

Заступница Хрватске Анђоли Синг, ослањајући се на Трибуналову пресуду генералу Готовини, тврдила је да током "Олује" нису били "неселективно гранатирани" Книн и други градови, већ "легитимне војне мете".

Негирајући да је егзодус Срба био изазван тим нападима, Сингова је рекла да су "многи Срби изјавили да су отишли по наређењу за евакуацију које је издало вођство РСК".

Хрватска је одбацила и тврдњу Србије да су њене оружане снаге нападале избегличке колоне Срба. Неке од колона нашле су се, према речима Сингове, "у унакрсној ватри", пошто су Срби из њих пуцали на хрватске снаге. Хрватска авијација за мету је узимала "механизоване колоне", а не цивиле.

Тврдећи да је Србија "у многоме преувеличала" број жртава у "Олуји", Сингова је казала да Трибунал у пресуди Готовини "није могао да идентификује ниједну жртву гранатирања Книна".

Циљ "Олује", казала је хрватска заступница, био је "обнова територијалног интегритета Хрватске", а не "уништавање" српског становништва, како је тврдила Србија. Хрватска није ни спречавала повратак Срба, који су отишли "из многих других разлога", о чему сведочи и чињеница да се, у међувремену, у Хрватску вратило 130.000 Срба.

Правни заступник Хрватске Филип Сендс осудио је као "ужасно" поређење Брионских транскрипата председника Туђмана и "Олује" са нацистичком конференцијом у Вансеу, којем је прошле недеље прибегао српски представник Вилијам Шабас.

Сендс је позвао Шабаса да то поређење - за које је рекао да је недостојно Међународног суда правде - повуче. Процес пред највишим судом УН биће настављен 20. марта, другом рундом размене аргумената.

Хрватска је тужбу због наводног геноцида против тадашње СРЈ поднела у јулу 1999, а Србија је контратужбу суду доставила у јануару 2010. година.