Сећање на жртве мартовског погрома

У знак сећања на злочине над српским становништвом 17. марта 2004, служени су парастоси, одржане манифестације и трибине широм земље, а у свим школама један час био је посвећен мартовском погрому Срба.

Деценију од погрома на Косову и Метохији у Цркви Светог Николе у Приштини одржан је парастос жртвама масовног насиља косовских Албанаца 2004. године.

Владика рашко-призренски Теодосије задовољан је што су многи од уништених православних храмова обновљени, али подсећа да се многи Срби који су тада отишли са Косова и Метохије нису вратили.

"Оно због чега је наше срце данас тужно и оно за чим жалимо јесте то што су наши суграђани, наши ближњи који су отишли са ових простора и даље у избеглиштву, у расејању", рекао је владика Теодосије.

Истиче да се мало њих вратило. "Такорећи нема повратка, и то је оно, браћо и сестре, за чим жалимо 10 година од погрома", истакао је владика.

На местима где су пре десет година снајперима убијени Боривоје Спасојевић и Јана Тучев, челници Општине Северна Косовска Митровица, представници бораца и породица, подсетили су на страдање Срба у мартовском погрому за које ни дан-данас нико није кажњен.

"Злочинци и налогодавци нису откривени и кажњени, иако знамо са које стране је дошао талас насиља. Наша је обавеза да никада не заборавимо страдале и учинимо све да се више никада и нигде не понови 17. март и погром над Србима", рекао је председник Привременог органа Косовске Митровице Александар Спирић.

Премијер Ивица Дачић оценио је да је међународна заједница, под чијим је протекторатом Косово и Метохија, дужна да изведе пред суд виновнике погрома над Србима 2004. године.

"Не може се мир градити уз скривање етничког чишћења и злочина, нити сме да се догоди да кривци за насиље и убиства, отимања имовине и паљења кућа, цркава и манастира остану некажњени", пише у изјави Дачића.

По његовим речима, Влада Србије позива међународне мисије на Косову да не игноришу насиље које се догодило пре десет година и захтева да се кривци за организовани погром и етничко чишћење изведу пред суд.

Погром над српским становништвом трајао је више од два дана. После погрома над Србима, ухапшено је 270 Албанаца, који су симболично осуђени, али не и главни актери из политичких структура и редова некадашње ОВК.

Представници међународне заједнице тада су оценили да је насиље над Србима на КиМ планирано и добро оркестрирано, али га они нису спречили.

"Према подацима УН, у погрому је учествовала 51 хиљада људи и ни један једини човек није осуђен и кажњен, нико се чак није ни извинио, нико није чак ни рекао да му је жао", рекао је министар задужен за Космет Александар Вулин.

Патријарх Иринеј је, на свечаној академији у Народном позоришту у Београду поводом обележавања годишњице погрома, оценио да агонија започета 1389. нажалост још траје и да је можда још жешћа него на почетку.

"Европа је мало учинила да колико-толико залечи ране српског народа, и да не говоримо о онима који су протерани, убијени, о жутим кућама. Таквих жутих кућа има много на Косову и Метохији и у тим кућама се догађало нешо што историја није забележила, да су жвим људима, Србима вадили органе. Очекујемо одговор од оних који су позвани да размишљају и буду носиоци мира, реда и поретка, на питање шта је српски народ скривио да се тако нешто дозволи", рекао је патријарх српски Иринеј.

Албански терор формално су осудили Савет безбедности УН, европски званичници и Парламентарна скупштина Савета Европе.

Повод за погром била је кампања албанских медија у којој су локални Срби оптужени да су псима натерали преко реке Ибар шест албанских дечака, из Чабре код Зубиног Потока, и тако троје отерали у смрт. Истрага полиције Унмика касније је утврдила да су албанске оптужбе биле лажне.