Брионски транскрипти јак аргумент Србије

Члан српског правног тима професор Вилијам Шабас за РТС објашњава зашто су Брионски транскрипти кључни аргумент Србије у спору са Хрватском по узајамним тужбама за геноцид пред Међународним судом правде. 

"Врло је необично да постоји таква врста доказа у поступку за геноцид. У тужби Хрватске немамо еквивалент једном таквом доказу као што је записник са Бриона. Тај састанак је веома занимљив јер нам даје много индиција о намери", каже Шабас

Истиче да је кључни доказ у сваком поступку за геноцид доказ да је постојала намера да се тај злочин изврши.

"Да је на том састанку Туђман говорио само о војним питањима, то нам не би било од велике помоћи. Али, његове изјаве су, заправо, инструкције, и показатељ шта је хтео да каже. Не ослања се цео наш предмет на састанак на Брионима, наравно. Али, када, уз тај састанак, имамо у виду и Туђманов карактер, изјаве које је давао, и природу напада на Крајину, као и злочине који су уследили, имате довољно елемената да закључите да су Бриони као некакав кишобран који покрива све што се догодило", објашњава Шабас.

Истиче да у прилог српској тези иде првостепена пресуда генералу Готовини, када је осуђен на 24 године.

"Али, очигледно је да нам жалбена пресуда баш и не помаже. Оно што ми овде тврдимо - та жалбена пресуда има много слабости. Не заборавите да имамо и двојицу судија истог жалбеног већа који су оштро говорили о слабостима ослобађајуће пресуде", каже Шабас.

"Ми хоћемо да судије Међународног суда правде пажљиво погледају обе пресуде, и можда да из првостепене пресуде извуку закључке које су судије жалбеног већа, њих троје, игнорисали. И мораће да се определе која верзија им се чини тачном. Петоро судија сматра да је Готовина крив, а само троје да је невин", објашњава Шабас.

Говорећи о хрватском одговору на српску контратужбу и о томе што је Хрватска углавном игнорисала да су у "Олуји" почињени злочини, Шабас је рекао да то није суштина спора, али да је то веома лоше по Хрватску.

"Мислим да су судије МСП-а веома свесне тога да овај предмет има велики политички и историјски значај. Не знам како ће одлучити, али има нешто нелогично у хрватском погледу на прошлост, пре свега због чињенице да никада нису никога извели пред лице правде за злочине у 'Олуји'", тврди Шабас.

Истиче да је једна од ствари које српски тим жели да усади у свест судија то да је у питању велика неправда у чињеници да се нападом на Србе из Крајине никада ниједан суд није адекватно позабавио.

Шабас каже да се српска и хрватска тужба баве различитим временским периодима у, на неки начин, другачијим врстама оружаних сукоба.

"Постоји тенденција да се каже - био је рат у Хрватској, грозне ствари су се дешавале, и ниједна страна није ни у криву ни у праву, и хвала богу што се завршило. Оно што Србија овде покушава да уради је да покаже да су напади на крајишке Србе по природи другачији него што је била, рецимо, опсада Вуковара", каже Шабас.

Објашњава да Србија покушава да покаже и да је у рату 1991. године почињено много злочина, али да су они последица оружаног сукоба, а не планирани напад који треба да проузрокује трајно уклањање становништва са неке територије.

Србија је данас, пред Међународним судом правде у Хагу, тврдила да је операција "Олуја", у лето 1995, била "највећа појединачна кампања етничког чишћења" коју су хрватске власти спровеле с "геноцидном намером" да униште Србе из Книнске Крајине.

Наставак усмене расправе је 20. марта, када следи друга рунда презентовања аргумената Суду оба правна тима.