Неискоришћена рудна богатства Космета

Ново Брдо, средњовековни српски град и у то време познато рударско седиште, чије су трговачке везе прелазиле границе Балкана, само је један од десетак рудника на Косову и Метохији. Али од јуна 1999, Србија нема потпуну контролу над тим рудницима.

Процењује се да је у експлоатацију сировина у јужној покрајини Србија уложила милијарде евра. У Бриселу тек предстоје преговори Београда и Приштине о српској имовини.

Сви радници српске националности који су били запослени у новобрдском руднику, који је функционисао у саставу "Трепче", остали су без посла 1999. године. Драган Марковић био је шеф електроодржавања. Већ 15 година, заједно с колегама, покушава да се врати на посао.

Резултати вишегодишњег истраживања Геолошког института Србије показују да је јужна покрајина изузетно богата минералним сировинама. На пример, резерве руде олова, цинка и сребра процењене су на око 34 милиона тона, са потенцијалним резервама од још око 22 милиона тона.

Напомињући да није реч о безначајним резервама, стручњаци указују на то да српски рудници и те како могу да буду мета великих светских компанија које се баве експлоатацијом минералних сировина.

Предраг Мијатовић из Геолошког завода Србије рекао је да су основне сировине олово и цинк, позната су и лежишта фероникла, боксита, мангана, а од неметала - има доста лежишта магнезита, глине, дунита. Како је додао, велике резерве угља лигнита има у метохијском, а нешто мање у дреничком басену.

Познаваоци прилика у Покрајини кажу да је косовски сценарио заправо имао за циљ успостављање потпуне контроле над природним ресурсима.

"Вредност минералних сировина које се налазе на КиМ јесте велика, с обзиром на саме цене на светском тржишту како олова, цинка, тако и злата и сребра. Посебно вредна ствар на КиМ су и велика лежишта угља. Процене су различите, ми немамо праве податке, али процене су између осам и 12 милијарди тона лигнита", рекао је Мијатовић.

Привредна комора Србије и надлежна министарства пописали су државну и друштвену имовину на Косову и Метохији. Тај документ има 7.000 страница, што показује да је реч о непроцењивој имовини коју су Албанци 1999. године најпре узурпирали, а потом присвојили.