Процес у Хагу - "Хрватска тужба је цинична"

Српски правни тим са Сашом Обрадовићем на челу почео је у Међународном суду правде излагање одбране на наводе хрватске тужбе за геноцид, после чега ће представити противтужбу Србије за геноцид над Србима на подручју Хрватске од 1991. до 1995. године.

У уводном излагању у хашкој Палати мира, Обрадовић је рекао да су током рата у Хрватској почињени озбиљни злочини, али да "злочини над Хрватима нису достигли - а камоли прешли - праг геноцида.

"У име Владе и народа Републике Србије, поново изражавам искрено жаљење због свих жртава рата и злочина почињених током оружаних сукоба у Хрватској, без обзира на национално и етничко порекло", рекао је Обрадовић.

Са друге стране, током свих десет година поступка ми нисмо чули од Хрватске ништа што би на било који начин изразило жаљење према Србима из Републике Српске Крајине и њиховим патњама, рекао је Обрадовић за РТС. 

Заступник Србије је нагласио да "Хрватска није пред суд изнела ниједан доказ - документ или изјаву сведока - о постојању геноцидне намере код вођства Републике Србије, ЈНА или Срба из Хрватске".

Према Обрадовићевим речима, Србија не може бити одговорна за злочине почињене пре него што је она, то јест СР Југославија, формирана као држава, 27. априла 1992. Већина злочина у Хрватској, подсетио је, почињена је 1991. године.

"Починиоци злочина у Хрватској нису, ни де факто, ни де јуре, били органи Републике Србије. Нити су злочини почињени по наређењу, директиви, нити под контролом наше државе, као што показује недавна пракса Хашког трибунала", истакао је Обрадовић.

Осврћући се на контратужбу за геноцид над Србима из Книнске Крајине током операције "Олуја", у лето 1995, Обрадовић је тврдио да је та офанзива била спроведена са "геноцидном намером" да се Срби униште, делимично или потпуно, као етничка група.

Прецизирао је да је 1.719 Срба убијено током и после "Олује", а 6.361 током целог сукоба. У "Олуји" је, поред тога, нестало око 900 Срба, а 400 ексхумираних тела још чека на идентификацију.

У Хрватској живи три пута мање Срба него пре рата

Позивајући се на извештај генералног секретара УН из 1995, заступник Србије назначио је да је око 200.000 Срба побегло са подручја које су напале хрватске снаге.

"Данас у Хрватској живи три пута мање Срба него 1991", рекао је Обрадовић.

Хрватска није "изразила покајање", подсетио је заступник Србије, већ је у свом поднеску изнела оптужбу да су српске избеглице "убијали други Срби, односно Војска Републике Српске" или да су Крајину напустили због "тешких животних услова, сиромаштва и опште несигурности".

У том смислу, рекао је Обрадовић, "лако је замислити у каквом су данас положају Срби у Хрватској", иако су се односи двеју држава у много чему знатно побољшали.

Срби су "повремено изложени говору мржње", истакао је Обрадовић и подсетио да су званични ћирилични натписи на званичним зградама у неколико градова недавно уништени.

"У децембру 2012. године, 17 година после 'Олује', председник Хрватске Иво Јосиповић јавно је признао да хрватски судови још никога нису осудили ни за једно убиство почињено током те операције", подсетио је Обрадовић.

Србија од овог процеса, како је рекао њен заступник, очекује да покаже да "патње српског народа такође заслужују признање".

"Нема дилеме да су Хрвати много пропатили у овом сукобу... Али, рат у Хрватској је изазвао и озбиљне патње Срба који су били грађани СР Хрватске, али су, суочивши се са сепаратистичким захтевима хрватског политичког вођства и постепеним распадом Југославије, одлучили да успоставе свој национални ентитет познат као Република Српска Крајина", рекао је Обрадовић, напомињући да у излагањима представника Хрватске о томе није било ни речи.

Рат у Хрватској, истакао је заступник Србије, не може се свести на "поједностављену слику о једном починиоцу и једној жртви геноцида".

Хрватску тужбу из 1999. године Обрадовић је назвао "од почетка вештачком", те "неискреном и чак циничном". Подсетио је да је у првој верзији тужбе Хрватска тврдила да је Србија одговорна и за егзодус српског становништва из Книнске Крајине 1995, односно за "етничко чишћење" тог подручја.

"Другим речима, Срби су, по првој тврдњи Хрватске, спровели етничко чишћење других Срба, које би пресудом требало назвати геноцидом", нагласио је Обрадовић.

Тужба Хрватске "историјска иронија" 

Хрватску тужбу је назвао и "историјском иронијом". Подсећајући да "и Хрвати и Срби врло добро знају шта је геноцид" алудирао је на усташке злочине из Другог светског рата.

Без те историјске подлоге, не може се схватити значај појаве Фрање Туђмана, као новог политичког лидера деведесетих година, који се "залагао за помирење између хрватских комуниста и неоусташког покрета", као ни "устанак којим су Срби у Хрватској реаговали на ту политику", рекао је Обрадовић.

Тужба Хрватске и контратужба Србије "не би требало да воде закључку да два народа имају бескрајну историју мржње и бескрајног сукоба", упозорио је Обрадовић. Напротив, два народа "живела су у братству током многих деценија".

"Наш противник, стога, у овом процесу није ни хрватски народ, нити држава Хрватска, већ екстремни хрватски национализам. Супротстављајући се лажним тврдњама и крутом понашању Владе Хрватске која је покренула овај процес, ми ћемо се супротставити екстремном национализму као таквом, сваком и свачијем национализму, укључујући српском, када изазива патње других народа", закључио је Обрадовић.

"Докази фабриковани да би демонизовали Србе"

Обрадовић тврди и да је Хрватска "фабриковала доказе" за оптужбу о геноциду, како би "демонизовала Србе".

Сврха доказног материјала на који се Хрватска пред судом УН позивала током прошле недеље, јесте "демонизација Срба, заснована на фабрикованим и лажним документима", рекао је заступник Србије.

Као пример, Обрадовић је навео да је хрватски сведок Фрањо Кожул, "жртва страшног злочина" у Вуковару, у судници рекао да једна од писаних изјава које су му биле показане, а коју је узела хрватска полиција, "није тачна и да је није он потписао".

Према српском заступнику, Хрватска је суду предала 209 таквих непотписаних изјава сведока, а за више од 100 се не зна ко их је узео и у коју сврху.

Понављајући да "Србија не оспорава да су почињени озбиљни злочини над Хрватима", Обрадовић је сугерисао да Хрватска настоји да та злодела преувелича представљањем доказа које је сама сачинила, а који су неупотребљиви, односно недозвољиви, пред било којим судом.

Непотписане изјаве сведока које је хрватски тим нашироко цитирао током минуле седмице, Обрадовић је назвао "рекла-казала" материјалом који се не може користити ни пред судовима у Хрватској.

Навео је као пример изјаву сведока да је у Вуковару једној жени "извађена беба из стомака и на њено место стављен пас, са натписом: 'Ово рађа хрватска мајка'".

Обрадовић је назначио да изјава није потписана; да се не зна у коју је сврху и под којим околностима узета; да сведок није био очевидац догађаја; те да није сведочио ни пред Хашким трибуналом, нити пред Међународним судом правде.

"Како онда можете поверовати у ову ужасну оптужбу?", упитао је заступник Србије.

Хрватски правни тим је рекао да ће поднети пријаву против Обрадовића јер је коментарисао изјаве сведока иако ће оне бити доступне јавности тек 1. априла.

"Јавност није имала прилику да их чује, али ја јесам, и морао сам да изнесем одбрану своје државе", рекао је Обрадовић за РТС.

Хрватска полиција није непристрасна

Обрадовић је истакао да је Хрватска као доказе представила извештаје које је сачинила њена полиција, "која се не може сматрати непристрасном". Та полиција и други хрватски органи, према српској делегацији, били су умешани у одбрану генерала Анта Готовине пред Хашким трибуналом од оптужби за прогон крајишких Срба.

Обрадовић је, као доказ за то, цитирао изјаву председника Хрватске Ива Јосиповића из 2012, да је сарадња Загреба с Трибуналом била "лажна", обележена чак и лажирањем доказа.

Заступник Србије је поновио да су над Хрватима тешке злочине починили "групе и појединци српске националности" и да Србија "осуђује те злочине, жали што су они били почињени и саосећа са жртвама и њиховим породицама".

Подвукао је и да је Виши суд у Београду због тих злочина осудио 31 починиоца и да се нове оптужнице очекују. "Али, са становишта овог процеса, број жртава је потпуно другачијег обима од мноштва убијених у Сребреници и у Крајини, током само неколико дана", казао је Обрадовић.

Хрватска, како је рекао, "није приказала ниједан документ, нити изјаву са доказима о геноцидној намери" српских власти и снага током сукоба.

Депеша официра ЈНА није доказ геноцида

Упозорење обавештајног официра ЈНА да паравојска Жељка Ражнатовића Аркана чини "неконтролисани геноцид" у Вуковару - на које се Хрватска позивала као на доказ - према српском тиму није ништа друго до "судбински покушај једног пуковника да упозори команду ЈНА у Београду на то да су паравојске у источној Славонији починиле ужасне злочине, ван контроле ЈНА".

Обрадовић је, на крају, указао и на то да је многе хрватске цивиле, после пада Вуковара, ЈНА евакуисала или у друге делове Хрватске или у Србију - "како су желели".

Већина заробљеника који су били пребачени у Србију, касније су ослобођени, а не убијени.

"Да је постојала намера за уништење групе, цивили и притвореници могли су бити најлакша мета наводних починилаца геноцида", закључио је српски заступник.

Правни заступник Србије Вилијам Шабас оценио је да су "јачи аргументи" Србије да је Хрватска током операције "Олуја" починила геноцид над Србима, него за тужбу Загреба да је Србија крива за геноцид над Хрватима током рата 1991-95.

"Најбољи је сценарио да суд потврди да страдање Срба у Крајини до сада није било признато и да је примерено да се то догоди", изјавио је Шабас, после првог дана излагања српских представника.

Један од највећих светских ауторитета за теорију геноцида, Шабас је назначио и да највиши суд УН неће имати другог избора до да одбаци тужбу Хрватске уколико се буде држао принципа које је сам утврдио 2007. у пресуди по тужби БиХ против Србије.

"Суд је већ утврдио основне принципе о геноциду и сад је на њему да их примени, а не да пробија нове границе. Не желим да улазим у расправу да ли је та одлука из 2007. исправна. Та одлука је сада закон који морамо да следимо, а ако га следимо, хрватски случај - исчезава", подвукао је Шабас.

По Шабасовим речима, ужасни злочини и трагедије жртава, уколико не потпадају под дефиницију геноцида из Конвенције о геноциду, како ју је суд интерпретирао 2007, нису ствар коју би суд требало да разматра.

Заступница Хрватске Весна Црнић-Гротић изјавила је да у данашњем одговору Србије на хрватску тужбу није чула "ништа ново".

Црнић-Гротић је најавила и да ће Хрватска највишем суду УН "уложити формални приговор" због тога што је заступник Србије Саша Обрадовић у данашњем излагању коментарисао изјаве сведока Соње Бисерко и Ивана Грујића.

Србија ће сутра наставити да одговара на тужбу Хрватске, од среде ће излагати аргументе о својој контратужби да су власти у Загребу 1995. починиле геноцид над Србима из Книнске Крајине, током операције "Олуја".

Друга рунда размене аргумената биће, уз паузе, одржана од 20. марта до 1. априла. Хрватска је тужбу због наводног геноцида против тадашње СРЈ поднела у јулу 1999, а Србија је контратужбу суду доставила у јануару 2010.  Расправи председава председник МСП-а, судија из Словачке Петар Томка.