Ружић: Србија на сваки начин припада Европи

Министар без портфеља задужен за евроинтеграције Бранко Ружић поручио је да Србија геополитички, социолошки, културно и на сваки други начин припада Европи и најавио да ће Србија у наредних седам година учествовати у два транснационална програма.

Ружић је, током разговора са новинарима у оквиру радионице о транснационалној сарадњи у Југоисточној Европи, у којој Србија учествује заједно са још 15 земаља, објаснио да је један од тих програма Стратегија за јадранско-јонски регион, која је у припреми.

Рекао је да су програми прекограничне сарадње Србије једни од значајнијих ефеката европских интеграција Србије.

"Кроз њих до грађана долазе информације о томе шта ЕУ значи за Србију", рекао је Ружић и додао да прекогранична сарадња датира из 2004. године.

Према његовим речима, временом се потврдило да наше институције показују изузетну заинтерeсованост за овакву врсту пројеката.

"Крајњи ефекат оваквих пројеката је да практична примена прекограничне сарадње поред друштвене користи, доноси и профит. ЕУ је овде препозната, њене вредности се прихватају и шире", истакао је Ружић.

У претходном периоду, навео је, институције и организације у Србији су средства добијена из ИПА фондова у сврхе овог програма користиле за научна истраживања, изградњу инфраструктуре, орпемање школа, развој туризма...

Канцеларија за европске интеграције, у сарадњи са Делегацијом ЕУ у Србији, координира спровођење Програма прекограничне и транснационалне сарадње на територији наше земље.

Осам пројеката прекограничне сарадње

Помоћник директора Канцеларије за европске интеграције Санда Шимић рекла је да је Србија у финансијском периоду 2007-2013. имала осам програма транснационалне и прекограничне сарадње, у оквиру којих је реализовано више од 600 пројеката на целој територији наше земље.

"Сада припремамо нове програме, који се спроводе тако што се распише конкурс за прикупљање пројеката за стратегију програма, која важи у наредних седам година", објаснила је Шимићева.

Према њеним речима, пројектом мора да се дефинише проблем који се решава, какав је његов утицај, али и који ће бити његови резултати.

Није лако написати пројекат, напоменула је Шимићева и додала да Канцеларија за европске интеграције кроз редовне радионице организује обуку за писање и спровођење пројеката, а сајтови на којима се могу добити информације о томе су: www.seio.gov.rs и www.evropa.gov.rs.

Истакла је да је при писању пројекта неопходно придржавати се стриктних прописа Европске уније.

"Широк круг институција може да предлаже пројекте, пошто су програми доста широки", рекла је Шимићева и навела да то могу бити болнице, цркве, општине...

Канцеларија за европске интеграције сваке две године организује конференцију у циљу промоције ове врсте програма и доделе награда за најбоље пројекте реализоване у пракси, а ове године ће таква конференција бити одржана 21. септембра, на светски Дан транснационалне сарадње ЕУ, рекла је Шимићева.

Подршка организацијама у пограничним областима

Професор Универзитета у Новом Саду Милосав Георгијевић представио је, током данашње новинарске радионице, пример добре праксе кроз пројекат Развој лука на Дунаву у којем, поред Србије, учествују Мађарска, Аустрија, Словачка, Румунија, Бугарска и Хрватска као посматрач.

Програми прекограничне и транснационалне сарадње пружају подршку институцијама и организацијама у пограничним областима суседних држава, ради унапређења сарадње, решавања заједничких изазова и побољшања живота у неразвијеним и тешко доступним срединама.

У првој фази спровођења Програма, пројектним партнерима из Србије на располагању је било преко 2,5 милиона евра, док је у другој фази реализације заједничка ИПА алокација за све земље кориснице ИПА фондова износила 16,5 милиона евра.

Током радионице, која је одржана на броду "Златно срце", новинари су упознати са резултатима оствареним у оквиру Програма транснационалне сарадње Југоисточна Европа, као и значају Програма за процес територијалног, економског и социјалног интегрисања.

Програм Југоисточна Европа један је од најразноврснијих и најсложенијих области транснационалне сарадње у Европи. У програму учествује 16 земаља (Србија, Аустрија, Грчка, Италија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Мађарска, Молдавија, Црна Гора, Румунија, Албанија, Словачка, Словенија, Украјина и Македонија).

Програмом се промовише боља регионална сарадња између држава учесница, која доприноси стабилности, напретку и безбедности региона.