Владавина права приоритет на путу ка ЕУ

Представници Владе Србије данас су, на конференцији посвећеној почетку приступних преговора са ЕУ, истакли да је јачање владавине права апсолутни приоритет процеса евроинтеграција, јер од њега зависи делотворност реформи у свим осталим сегментима друштва.

Главни преговарач Србије Тања Мишчевић је, отварајући панел Института за јавну политику, организован на тему "Преговори као приоритет - Приоритети у преговорима", објаснила да је суштински циљ евроинтеграција не чланство у ЕУ, већ изградња стабилне, развијене и демократске Србије.

Мишчевићева је објаснила да су српски преговарачи протеклих седмица, ни на који начин ограничени предизборном кампањом у Србији, имали више важних састанака у Бриселу који су се тицали поглавља од кључног значаја за грађане.Шефица Преговарачког тима грађанима је поручила да не сумњају да се у Бриселу ради, док се у Србији спремају избори.

"Ако питате било кога данас: 'Зашто бисте желели да Србија постане чланица ЕУ?', одговорилили би: 'Због тога што ћу моћи слободно да се крећем и запошљавам, односно тражим свој посао и остварим боље услове за свој посао и у Србији и у ЕУ'. Е, управо смо о томе разговарали у претходних месец и по дана", испричала је Тања Мишчевић.

Приоритети Владе Србије у преговорима са ЕУ биће, како је прецизирала, пољопривреда и рурални развој, енергетика, заштита животне средине, транспорт и регионални развој, а поглавља која се баве тим областима биће најскупља и најтежа за уношење у наш правни систем.

"Дотакли смо се политички нимало интересантних поглавља, али ће она утицати на наше мале животе. На потезу је држава која треба да омогући да социјална политика буде усклађена са државама у окружењу, да наше квалификације буду признате на тржишту рада ЕУ и да храна буде таква да не штети нашем здрављу", рекла је Мишчевићева.

Ипак, приоритет над приоритетима, према њеним речима, јесу поглавља 23 и 24, јер без владавине права ниједна од поменутих области не може да буде ефикасно уређена.

Владавина права срж преговора

И министар правде и државне управе Никола Селаковић констатовао је да поглавља 23 и 24 јесу другачија од других и да представљају кичму и срж самих преговора, тако да је успех у осталим поглављима без успеха у поглављима владавине права заправо неуспех преговора.

Како је објаснио, у тим поглављима Србија има јасне смернице, али не и јасне критеријуме европских правних тековина, јер свака држава чланица и кандидат има своје самобитности и особености због чињенице да су настајале у различитим историјским тренуцима и биле изложене различитим околностима.

Када је реч о реформи правосуђа, Селаковић је констатовао да се само затуцана, племенска друштва склона суициду никад не реформишу, и да је и правосуђе било део опште друштвене учаурености у статус кво.

Селаковић је истакао да ће у будућности пред Србијом бити не толико посао усвајања нових закона и подзаконских аката, него неопходност примене већ усвојених вредности и стандарда.

Селаковић је додао да У Бриселу често скрећу пажњу да је Србији потребна медијска дисциплина када је у питању извештавања о случајевима који могу да узнемире грађане. 

Када је реч о застарелом случају Кертес, укидању пресуде у случају убиства манекенке Владиславе Червенко и поновљеном суђењу у случају страдалих у дискотеци "Контраст", служба за надзор у оквиру Министарства правде још није завршила посао. 

Министар финансија Лазар Крстић очекује да Србија буде агресивнија, способнија и паметнија у процесу реформи, а тиме и у процесу придруживања него што су то биле неке друге земље, јер, како је констатовао, "често смо у ситуацији само да узимамо и копирамо решења".

"Сада треба да будемо кројачи своје судбине и политике, а то ће се у највећем броју случајева подударити са тековинама ЕУ", рекао је Крстић, истакавши да ће Србији у том процесу бити неопходна владавина права, односно увођење ефикасности у тај систем, затим храброст и дисциплина како би се финансије довеле у ред и, коначно, повратак вере у младе људе и будућност, привреду и државу.

"Ја својим примером, кажу први је увек луд, али кад дођу други скупи се гомила, након ових шест месеци немам разлога да сумњам", навео је Крстић. 

Како је истакао, потребно је довести квалитетне кадрове који се сада налазе у приватном сектору или их је прогутала јавна управа.

Када је реч о спровођењу реформи, Крстић је рекао да ће Србија имати сопственог новца за то, али да ће имати и помоћ ЕУ - 200 милиона евра годишње.

"ЕУ је схватила да је финансијска дисциплина готово у истом рангу као владавина права. На то ће се веома гледати, а ми ту имамо доста проблема", рекао је Крстић, закључивши да је за Унију изузетно важно наменско трошење новца.