Колики је домет грађанских иницијатива?

Тамо где се странке не покажу, нарочито на локалу, људи се самоорганизују. Праве групе грађана, покрећу локалне иницијативе, организују протесте, потписују петиције. Понекад штите своје двориште и тако што се политички организују и кандидују своје листе на изборима.

Може ли грађанска иницијатива да уради оно што партије не могу или, можда, не желе: да вас заштите од бахатог тајкуна који на игралишту гради трговински центар, или да спрече изградњу јавног паркинга где му није место.

Искуство показује да понекад може. О томе говори смањење ПДВ-а на беби-опрему, или случај тзв. Петог парка у Београду. Тамо је, после дугогодишње борбе, парк успео да победи шестоспратницу. Да ли је то модел и за друге?

Увек има грађана који не верују у иницијативу. Драган Ђурашковић из Грађанске иницијативе "Пети паркић" каже да језгро грађана које верује у почетку не треба да се обазире на мали број оних који ће их подржати. Истиче да такви грађани верују у иницијативу због себе, због деце и због принципа.

Препоручује и коришћење модерних начина и повезивање са сличним иницијативама. Ђурашковић каже да је потребно истрајати у вери док се процес не омасови, и да ће на крају сигурно бити резултата.

"Мислим да вреди, јер ако не реагујете на време, ствари ће се решавати још горе", каже Ђурашковић.

Локалне иницијативе све чешће замењују акције путем интернета. Искуство показује да до сада није било већег одзива онлајн заједнице, на коју рачунају и партије.

Покушаји организовања на интернету

Уочи расписивања ванредних избора појавила се тзв. Интернет листа на друштвеној мрежи Твитер, на којој свако може да упише свој програм и да предложи могуће одборнике или посланике.

"Толико се сви баве великим стварима да се оно од чега се живи просто заборави. Многе мале ствари које коче привреду, развој запошљавање. Просто, не постоје више дијалози, нити можемо да их успоставимо. Ми знамо где су проблеми, али људи који су надлежни то не препознају и не разговарају с нама", каже Зоран Торбица са Интернет листе.

До сада у Србији није било примера да нека група грађана доспе и до републичке скупштине. Чини се да још дуго ни неће бити могуће да грађанске иницијативе замене политичке партије.

Ђорђе Вуковић из Цесида каже да такве групе грађана могу да освоје велики број гласова на локалним изборима и да је било примера да су ти људи у појединим општинама самостално или у коалицији вршили власт.

"Тешко је замислити да би у овом тренутку нека група грађана могла да освоји 200.000 гласова и уђе у парламент. Не могу чак ни неке јаче партије", каже Вуковић.

Ако нека грађанска иницијатива и дође до парламента, нови изазов биће како да се не утопи у општу слику о партијском послушнику и не постане део политичке већине.

Грађанске иницијативе се према политичким странкама најчешће односе као алтернативна медицина према званичној медицини. Не може да је надмаши, али ипак делује.