Тадић: Оставка лични чин

Бивши лидер демократа и некадашњи председник Србије Борис Тадић рекао је да је поднео оставку на место почасног председника ДС-а и напустио странку јер се појавила разлика између планова те странке и његових амбиција.

Тадић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да је одлука о оставци његов лични чин и да о томе није разговарао са председником ДС-а Драганом Ђиласом.

Према његовим речима, потпуно је легитимно што Ђилас, као председник странке, поново враћа неке "нове-старе људе".

"Видео сам на седници Главног одбора странке да сам у мањини. Имам искуства у политици да могу да препознам шта се ради. Тамо где има места за политику Зорана Живковића, нема места за моју политичку филозофију", објаснио је Тадић.

Међутим, како је додао, није реч о Зорану Живковићу, већ о политици којој се супротстављао.

"Овде је реч о филозофији и концепцији којој сам се ја супротставио још 2003. године, а коју је Живковић представљао. Тај терет сам морао да носим као председник странке, данас не морам", рекао је Тадић.

На новим изборима ДС ће, како каже, наступити са новом политиком која укључује Весну Пешић, Србијанку Турајлић и Зорана Живковића, и не би било у реду да се тој политици придода и његова - јер то нису сагласне политике.

Тадић је рекао да, иако је за компромис, има тренутака кад треба рашчистити ствари.

"Демократска странка треба да изађе са чистом политиком на предстојеће парламентарне изборе и да на основу тога добије резултат", каже Тадић и напомиње да би поднео оставку и да није било одлуке о изборима.

Бивши лидер демократа сматра да ДС не може да буде аранжман свих политичких филозофија.

Тадић је поново демантовао спекулације у медијима о формирању "демократског фронта" и напоменуо да у овом тренутку не зна шта ће радити даље у својој политичкој каријери, као и да ће одлуку о томе донети по повратку са Минхенске безбедносне конференције.

Говорећи о тужби коју је најавио Живковић, Тадић је објаснио да није рекао да је Живковић вршио кривична дела, већ да су у време када је он био премијер биле афере које су претстављале велики терет и навео као пример афере "Јањушевић-Колесар" и "Бодрум".