Билт: Бриселски споразум пример за решење конфликата

Шеф шведске дипломатије Карл Билт оценио је да Бриселски споразум између Београда и Приштине представља показну вежбу како треба решавати конфликте у овом делу света.
Билт је у интервјуу за магазин Корд рекао и да ЕУ никада није тражила од Србије да призна независност Косова.

"Хајде да се окренемо стварима око којих смо заиста постигли сагласност. То је 'свеобухватна нормализација односа' између Србије и Косова. Ја не видим могућност да ЕУ колективно може да тражи од Србије да призна Косово, када пет земаља ЕУ то није учинило. Оно на чему инсистирамо и на чему ћемо инсистирати јесте нормализација односа на добробит свих", рекао је Билт.

Коментаришући политичаре у Србији Билт је рекао да је, према његовом мишљењу, неколико српских политичара из различитих политичких табора, "показало велику храброст и посвећеност у периоду од пада Милошевића до отварања преговора о чланству Србије у ЕУ".

Према Билтовим речима, политика проширења Европске уније потврђује да је реч о успешној политици, која је извор мира, стабилности и просперитета.

Како је нагласио, та врата остају и даље отворена.

"У том смислу, Европа свакако има још недовршеног посла на Балкану, јер има још земаља Балкана које су у чекаоници за улазак у ЕУ. Сведоци смо великог напретка на Балкану у последњих годину дана, пре свега уласком Хрватске у чланство,али и отварање преговора за Србију може да послужи као добар пример за ову тврдњу", рекао је Билт.

Некадашњи високи представник за БиХ оценио је да је "несрећно стање" у ком се налази та земља, "последица неспособности политичких лидера да спроведу преко потребне реформе."

Уверен је да, ко год био високи представник ЕУ за спољну политику, Западни Балкан остаје приоритетан регион.

"Кредибилитет ЕУ зависи од наше способности да осигурамо безбедност и стабилност у сопственом суседству", сматра Билт.

Говорећи о Првом светском рату Билт каже да не постоји историјска основа која би дала за право тврдњи да се појединац може означити одговорним за његово избијање, нити је за очекивати да ће се таква идентификација догодити у години обележавања стогодишњице од његовог почетка.

"Ја верујем у оправдане критике поступака европских политичких лидера у то време. Прво због тога што нису исцрпели све могућности да се на миран начин реше конфликти, када је епидемија већ била на њиховом прагу. Друго, због тога што нису могли да предвиде патње које је, без преседана, донео свеопшти европски рат", рекао је Билт.

Из тог периода смо добили лекције које морамо научити, а уверен сам да ће стогодишњица Првог светског рата указати и расветлити још неке чињенице", закључио је шведски министар.