Динкић: Државна интервенција доноси раст

Председник Уједињених региона Србије Млађан Динкић изјавио је да ће српска економија од свих области имати најмање користи од преговора са ЕУ и заузео се за државну интервенцију и подстицаје, који једино могу да обезбеде привредни раст у кризи, јер од "неселективне штедње нема ништа".

"Преговори са ЕУ даће директан ефекат у областима владавине права, слободе медија и људских права. Зато је потребно да помогнемо сами себи. Потребно је штедети на бирократији, али без државне интервенције нема раста у кризи, подстицаје дају и европске земље", рекао је Динкић на Форуму за међународне односе Европског покрета у Србији.

Динкић, који је до августа 2013. године био министар финансија, истакао је да су уместо неселективних реформи потребне селективне државне интервенције и да је брз привредни раст могућ уз "агресивне подстицаје".

Председник УРС-а је навео да је Закон о раду "непотребно нападнут фронтално", чиме су беспотребно узбуркане страсти синдиката.

"Уместо да су исправљене грешке попут исплате отпремнина (за цео радни стаж), задрло се у радничка права и годишње одморе", рекао је Динкић.

Динкић је додао да је бирократија највећи проблем Србије и да је привредни амбијент могуће побољшати новим Законом о планирању и изградњи, али да тај закон не би требало да пишу удружења архитеката и интересне групе.

"Њима је циљ да се до дозвола стиже у што више корака да би они имали шта да раде. Србија има строжије противпожарне прописе од земаља ЕУ. Реч је о простим интересима", рекао је Динкић.

Динкић је као један од највећих проблема навео високе камате на јавни дуг које "поједу све што се уштеди на платама и повећању пореза".

"Уместо смањења плата и пензија, потребно је отплатити кредите, јер без превремене отплате две и по милијарде евра најскупљих дугова ниједан министар финансија нема шта да ради, не помаже ни '10 Строс Канова'. Камате су данас као четири буџета за пољопривреду или 20 буџета за културу", рекао је Динкић.

Додао је да је, међутим, превремена отплата кредита "политички екстра непопуларна", непопуларнија и од смањења плата и повећања пореза, јер се политичари плаше да их народ не оптужи да због отплате кредита не продају породично сребро, а и зато што грађани не виде корист од тога, јер се новац сели са рачуна на рачун и нема успеха који би могао да буде приказан у медијима.

Динкић се заузео и за модерне јавне радове, односно јавне инвестиције, које би се спровеле тако што би држава општинама давала грађевински материјал а онда би општине ангажовале грађевинске фирме за инфраструктурне радове.

Председник УРС-а, који је и бивши гувернер централне банке, оценио је да Народна банка Србије претерано опрезна и да би требало да храбрије снизи каматну стопу.

Додао је да је "напад на плате", односно смањење плата и повећање пореза погрешан пут јер, како тврди, обара тражњу и привредни раст и тражи ново смањење плата и повећање пореза, што је "зачаран круг из којег нема излаза".

Поновио је да је повећање извоза и већа покривеност увоза извозом постигнута захваљујући државним интервенцијама и подстицајима инвеститорима, као и да страни инвеститори, попут јапанске "Такате" која је инвестирала у Мађарској уместо у Србији, одлазе ако нема подстицаја.