Скупштина Србије наставља расправу о ССП

Скупштина Србије наставиће обједињену начелну расправу о предлогу закона о ратификацији Споразума о стабилизацији и придруживању и прелазном трговинском споразуму са ЕУ.

Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић рекао је да се ратификацијим Споразума о стабилизацији и придруживању Србија неће одрећи Косова и Метохије, нити је ико из Европске уније због брзих интеграција Србији поставио такав услов.

"Уколико било ко покуша да нас уведе у тај избор, изабраћемо Косово", поручио је Ђелић образлажући пред посланицима у Скупштини Србије предлоге за ратификацију ССП-а и прелазног трговинског споразума са ЕУ.

Потпредседник Владе Србије истакао је да тим споразумима Србија улази у равноправни однос са ЕУ, али да се полазећи од Резолуције 1244 Савета безбедности УН, чланом 135 Споразума о стабилизацији и придруживању прецизира да ће се споразум примењивати на територији Србије, али не и на Косову које је тренутно под међународном управом.

"Споразум не доводи у питање садашњи статус Косова нити одређује његов коначни положај, јер је он статусно неутралан", истакао је Ђелић.

Он је нагласио да текст резолуције о континуитету државне политике према Косову, који парламент треба да разматра на крају ове седнице, јасно ставља до знања европским партнерима да Србија никада неће признати независност Косова нити ће њиме трговати.

Ђелић је истакао да услов за примену Споразума о стабилизацији и придруживању представља испуњење обавеза према Хагу.

"Црни дани за међународну правду били су ослобађање Харадинаја и Орића, али поштовање међународног права је наш највећи савезник у одбрани територијалног интегритета и Косова и Метохије", оценио је Ђелић.

Споразум представља шест година уговорног односа од момента ратификације до уласка у ЕУ, казао је Ђелић, наводећи да Србија са ЕУ остварује 55 одсто спољне трговине, а са земљама ЦЕФТЕ три четвртине.

Такође, три четвртине инвестиција потичу из те зоне, нагласио је Ђелић, додајући да ће наша земља ратификујући ССП моћи да има стабилне односе са земљама које су наш кључни партнер, као и виши степен правне и привредне сигурности за стране и домаће инвеститоре.

Потпредседник Владе је нагласио и да ће споразумом бити обезбеђене стабилне и веће квоте за извоз најзначајнијих пољопривредних производа, при чему ће домаћа пољопривреда бити посебно заштићена.

Србији ће бити отворено тржиште од 500 милиона потрошача, при чему ће постојати три степена либерализације извоза.

Ђелић је навео да ће споразум омогућити бољу будућност и нашој индустрији, посебно текстилној и аутомобилској.

"Када ратификујемо споразум, средином септембра имаћемо потписивање уговора са ФИАТ-ом", најавио је Ђелић.

Ђелић је рекао да ће потврђивањем Споразума о стабилизацији и придруживању, уз доношење неколико закона, већ следеће године наши грађани моћи да путују без виза у ЕУ.

Споразум о стабилизацији и придруживању, који је потписан крајем априла ове године, дефинише услове за слободан проток робе, кретање људи и капитала, као и сарадњу од усклађивања прописа до политичког дијалога и финансијске сарадње Србије и ЕУ.

Опозиција критиковала Ђелића

Посланици опозиције критиковали су Ђелићев експозе, при чему су ДСС и радикали оценили да због улоге ЕУ током косовске кризе, Споразум о стабилизацији и придруживању не треба потписати, док ће Чедомир Јовановић, упркос сумњи, подржати Споразум.

Радикали стављају највише примедби на део о статусу Косова и досадашњи однос Србије према Трибуналу у Хагу.

Лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић рекао је да је питање Европе много више питање афирмисања институија и система вредности, него предприступних фондова и да је Србија, много више крива од Европе, што још није у њој, закључивши да ће упркос великој скепси ЛДП гласати за Споразум.

Говорећи испред ДСС-а, Слободан Самарџић је рекао да Србија и ЕУ због Косова имају дубоко поремећене односе. Набрајајући прекрашаје које је Европска унија учинила према Србији, од којих је највећи, њено активно учешће у сецесији Косова, Слободан Самараџић је рекао да по мишљењу ДСС-а, Споразум о Стабилизацији и придружвању не треба потписати.

Ратификацију споразума подржала је и Сузана Грубјешић у име Г17 плус, као и Бранко Ружић испред Коалиције СПС - ЈС.

Први човек Нове Србије, Велимир Илић је био изричито против Споразума о асоцијацији и стабилизацији. Уместо тога он се заложио за што хитнију ратификацију " гасног споразума" са Русијом.

У име Партије уједињених пензионера Србије (ПУПС), Мома Чолаковић је дао недвосмислену подршку Споразуму. Он је то образложио економском перспективом за младе али и пензионере.

И Риза Халими, као представник Партије националиних мањина, рекао је да ће гласати за предложени споразум, изразивши наду да ће тиме бити створена искрена сарадња са ЕУ.

Председник Демохришћанске странке Србије Владан Батић заложио се за ратификацију али је и изразио сумњу у искреност намера од стране Србије. Као пример неозбиљности Батић је навео и кашњење израде и неадекватност нових пасоша.

"Не треба живети у лажним обећањима и грађанима Србије треба отворено рећи када ће добити безвизни режим са Европом", рекао је Батић.

На почетку седнице, заменик шефа посланичког клуба Српске радикалне странке Драган Тодоровић саопштио је да је жеља радикала да помогну да држава крене напред, а да су на јучерашњој седници покушавали да укажу на то шта се стварно догодило на митингу који су радикали организовали 29. јула после хапшења Радована Караџића.

Тодоровић је нагласио да намера радикала није да опструишу рад парламента и да ће властима дати шансу да до краја седмице сачини извештај о догађајима на митингу и упути га посланицима.

Он је рекао да ће представницима већине поделити дискове са снимцима телевизија "Б92" и "Студиа Б" на којима се, како је рекао, види како полиција пребија грађане, а о чему су радикали у току јучерашњег дана и говорили.

Седница, на чијем дневном реду је разматрање Споразуму о стабилизацији и придруживању са ЕУ, енергетског споразума са Русијом, ратификација десетак финансијских аранжмана, као и Владин Предлог резолуције о континуитету државне политике у односу на Косово и Метохију, започета је 16. јула.

Скупштина је после летње паузе јуче почела са радом, али није прешла на разматрање тачака дневног реда јер је опозиција током целог дана тражила да се утврди одговорност за дешавања на митингу после хапшења Радована Караџића, као и одговоре на питање зашто у дневни ред није уврштена расправа о мисији Еулекс и косовском уставу.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 21. јун 2024.
27° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије