Захтев за статус националне мањине у Словенији

Председник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Александар Чотрић рекао је својим колегама у Словенији да би Срби, као и припадници других народа, требало да добију статус националне мањине.

Чотрић је у Љубљани разговарао с представницима Владе Словеније, Министарства за културу и Јавног фонда за културне делатности.

"У разговору са словеначким званичницима покренуо сам питање да се српској националној заједници призна статус националне мањине (у Словенији)", рекао је Чотрић за агенцију Бета.

Чотрић сматра да је сада "право време да отпочне процес у словеначким институцијама за измену Устава и одговарајућих закона да би се Србима и осталим народима из бивше Југославије признао статус националне мањине, као што је Уставом признат италијанској и мађарској мањини (у Словенији)".

То би допринело не само положају тих житеља Словеније, него и односима Словеније и земаља региона, међу којима и Србије.

Чотрић је поздравио то што је формиран Савет при Влади Словеније за националне заједнице из бивше Југославије и што учествује у решавању релевантних питања.

"Али, мислимо да би статусом мањине Срби добили пре свега право на свог политичког представника у парламенту, могућност образовања и информисања на матерњем језику и били би у могућности да потпуније и редовније финансирају своје културне и просветне активности што би допринело спречавању њихове асимилације, односно денационализације", рекао је Чотрић.

Председник Одбора је у разговору нагласио да тај одбор подржава Србе у Словенији да буду њени лојални грађани, али Одбор "не може мирно да гледа на процес њиховог етничког нестајања" о чему је разговарао са словеначким званичницима.

Већа новчана помоћ признатим мањинама 

Размотрено је и финансирање културно-просветне активности српске заједнице у Словенији, која годишње добија више од 70.000 евра, што је половина средстава намењених етничким заједницама из бивше Југославије. То је новац за превођење књига, за активности друштава и пројекте у култури.

Словенци су у Србији законом призната национална мањина, и годишње добијају 40.000 евра, док Срба у Словенији има 50.000, али немају признат статус мањине и добијају за своје активности 70-75.000 евра.

Поређења ради, Срби у Румунији добијају за активности 800.000 евра, јер имају признат статус мањине.

Народна скупштина Србије је у вези с питањем признавања статуса националне мањине Србима у контакту и с парламентима БиХ и Македоније.

Парламент БиХ је донео декларацију којом од Словеније тражи да житељи Словеније пореклом из БИХ добију статус националних мањина у Словенији.

Ипак, "парламенти би требало да редовније сарађују у вези с тим питањем, као и саме националне заједнице у Словенији и да превазиђу разлике јер сви имају исти проблем и имају исти циљ", оценио је Чотрић на крају разговора за Агенцију Бета.