Преко друштвених мрежа до гласова бирача

Српски званичници и лидери политичких партија чини се да и даље не користе довољно друштвене мреже за ширење својих политичких идеја, иако се политика све више из "реалног света" сели у виртуелни, а друштвене мреже у будућности би умногоме могле допринети повећању подршке пред изборе и комуникацији с јавношћу.

У свету се одавно званичници готово свакодневно оглашавају на друштвеним мрежама, најчешће Твитеру, а пример за то су председник Европског савета Херман Ван Ромпеј и шведски шеф дипломатије Карл Билт.

Са Твитер налога америчког председника Барака Обаме готово свакодневно стижу важне политичке поруке, а у његово име ради читав тим људи.

Значај друштвених мрежа, првенствено Твитера и Фејсбука, у политичке сврхе, ипак, све више увиђају и лидери странака у Србији, који, ако немају своје личне профиле на "Фејсу" или не "твитују" са пратиоцима, имају официјелне странице на тим мрежама, које им редовно ажурирају Информативне службе, активисти, симпатизери...

Фејсбук странице имају највиши државни званичници - председник Србије Томислав Николић, премијер Ивица Дачић, први потпредседник владе Александар Вучић, али и поједини министри, лидери странака, а већина њих, активнија је на Твитеру.

Координатори интернет тима СНС-а поручују да традиционална кампања, која обухвата лепљење плаката у будућности неће бити толико актуелна, као и да ће политичари све више користити интернет као средство директне комуникације са бирачима.

Странке на изборима неће побеђивати због интернета, али, како каже један од координатора Симо Чулић, без њега сигурно неће ни добити очекивану подршку.

"СНС, осим што има званичну интеренет презентацију, своје ставове преноси и путем Фејсбук профила на коме има више од 90.000 лајкова", каже Чулић и додаје да су функционери акивни и на Твитеру који је "незаобилазан у интернет комуникацији".

"На друштвеним мрежама сте директно повезани са својим гласачима и најбоље можете да чујете и осетите шта они мисле, њихове критике, замерке, похвале и на основу тога у свом раду исправите грешке", објашњава Чулић.

Сматра и да је директна комуникација много боља од ангажовања различитих агенција за те намене које "филтрирају" и презентују ставове на другачији начин, а при томе, како је рекао, узимају огроман новац.

У СНС-у поручују и да је комуникација на интернету двосмерна и да лидер СНС-а Александар Вучић, "поред многобројних обавеза успева да комуницира са својим фановима путем интернета и стиже да испрати њхове предлоге, сугестије и критике".

Многи копирају амерички модел

Један од најактивнијих "твитераша" парламентараца, Бојан Ђурић (ЛДП), на питање да ли сматра да српски званичници треба више пажње да посвете друштвеним мрежама и путем њих јавности упућују важне политичке поруке, одговара потврдно, али и подвлачи да то зависи од сензибилитета сваког појединца.

"Има доста људи који покушавају да прекопирају амерички модел, али то овде не може да ради", јасан је Ђурић у изјави Танјугу.

Сматра да кључни политичари премало учествују у тој врсти комуникације и додје да су активности политичара на друштвеним мрежама, у ствари, начин за "контакт" странке и јавности, али да та комуникација не треба да буде "строго по шаблону".

"Није суштина прављење батаљона партијске војске који ће се појављивати као коментатори или активисти на друштвеним мрежама", истакао је Ђурић и додао да комуникација има смисла само ако се у њој покаже и нека врста личног карактера и погледа на политику.

Грађани, каже Ђурић, реагују на активност политичара на друштвеним мрежама, а да је он лично од њих добијао информације које су му помогле у скупштинским и политичким расправама.

"Мени лично, ових дана то много помаже у вези са конципирањем позиције ЛДП-а у предстојећој расправи о буџету", рекао је Ђурић и додао да избегава да улази претерано у расправе са политичарима на Твитеру јер, како каже, за то има довољно простора у јавности.

Сајт ЛДП-а, додао је, одржава Информативна служба странке, док на друштвеним мрежама углавном раде активисти у "не тако чврстој структури" и то темпом који њима одговара, без стриктних или директних упутстава странке.

Пароле уместо двосмерне комуникације

И за социјалисте су друштвене мреже незаобилазан вид комуникације са грађанима, а посланица СПС-а Стефана Миладиновић навела је да званична страница социјалиста на Фејсбуку има више од 27.000 лајкова, да је њен Твитер налог отворен 2010. године и да га прати око 5.000 људи.

Миладиновићева истиче да нови облици комуникације треба да обезбеде двосмерну комуникацију са грађанима, али да то у Србији то још није заживело на начин на који би требало, па политичке организације, друштвене мреже често користе за неки вид "патролирања односно паролирања", уместо за директну комуникацију са грађанима.

Ништа мање пажње Интернету и комуникацији са грађанима на тај начин не поклања ни Демократска странка, због чега се званична страница демократа свакодневно ажурира по више пута, баш као и налози на Твитеру и Фејсбуку.

Твитер налог ДС-а, према речима портпарола странке Александре Јерков, прати више од 11.500 људи, а лидер странке Драган Ђилас има више од 20.000 пратилаца на тој друштвеној мрежи.

Када је реч о Фејсбуку, Јерков истиче да званича страница ДС-а има велики број лајкова, сам Ђилас више од 60.000, док сајт ДС-а у просеку, месечно има око 60.000 директних посета.

Јерков истиче да демократе налоге на друштвеним мрежама, али и интернет генерално, користе за интеракцију и контакт са свима који желе да успоставе комуникацију или са ДС-ом или са његовим функционерима.

ДС је, поручила је Јерков, уложила велике напоре да њен сајт буде интерактиван, па се на њему не налазе само садржаји које странка жели да пласира, него и директна комуникација функционера са грађанима, попут блогова које функционери те партије објављују на званичној страници демократа.

Сајт странке, али и њене профиле на друштвеним мрежама, свакодневно, по више пута, у зависности од дневних активности, ажурирају чланови Информативне службе ДС-а.