Расправа о законима из области саобраћаја

17.30 - Посланици су у поподенвном делу седнице расправљали о сету закона из области саобраћаја. Наставак рада у уторак о заштити деце и трудница. 

12.57 - Завршена расправа о појединостима на Предлог закона о робним резервама. 

11.14 - Парламент започео расправу о амандманима на Предлог закона о робним резервама.

Посланици Скупштине Србије завршили су рад претресом свих амандмана на сет закона из области саобраћаја и инфраструктуре, током кога је опозиција поставила питање оставке генералног директора Железница Србије Драгољуба Симоновића. У првом делу седнице, претресани су амандмани на Предлог закона о робним резервама. 

Размотрени су амандмани на предложене измене Закона о забрани развоја, производње, складиштења и употребе хемијског оружја, на предлог закона о безбедности и интероперабилности железнице, Предлог закона о изменама и допунама Закона о јавним путевима и Предлог закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби.

Током дебате о амандманима о Предлогу закона о безбедности и интероперабилности железнице посланик ДС Срђан Миливојевић питао је када ће бити смењен генерални директор Железница Србије Драгољуб Симоновић, јер је, како је оценио, ненаменски трошио новац на изградњу “подвожњака испод пружног прелаза у Врчину, 200 метара од његове куће”.

Миливојевић је указао да је лидер демократа Драган Ђилас "трпео критике због изградње моста на Ади, иако он није правио мост од своје куће до свог посла, за разлику од Симоновића".

Он је упитао да ли је то "морал напредњака о коме се прича и критика мостова који наводно коштају неколико милијарди" и подвукао да би требало из скупштинске процедуре повући предложени закон о безбедности и интероперабилности железнице, јер "сумња да је Симоновић у стању да спроводи тај закон, пошто није у стању да спроводи одредбе других закона".

Миливојевић је одговор добио од шефа напредњака у скупштини Зорана Бабића, који је "узвратио контрапитањем" - колико надвожњака, подвожњака и путева у Србији може да се направи за 38 милијарди динара, колико приходује само једна компанија бившег градоначелника Београда.

Иако се сложио да је ситуација у ЈП Железнице Србије тешка и да сви проблем не могу да се реше ођедном, Бабић је додао и да у 2011. години није урађен ниједан пружни прелаз у Београду, а да је сада проблем што ће се урадити 10”.

У дискусију се укључио и министар саобраћаја Александар Антић који је тражио дас е питање безбедности пружних прелаза не политизује, истакавши да не може да буде против решавања проблема на местима где су грађани угрожени у саобраћају, па тако ни у Врчину.

"У Србији има више од 2.100 путно-пружних прелаза и око 20 одсто њих је адекватно обезбеђено. Пред државом и јавним предузећима је велики задатак да се пружни прелази боље обезбеде, а један од њих се налази у Врчину, а дирекотру Железница сам предложио да се пре тог проблема реши неколико других, како не би дошло до политизације", додао је министар.

Антић је у прилог чињеници да су Железницама Србије потребне системске промене навео и недавни инцидент на прузи код Зајечара, када се запалио воз, а да у један од веких проблема железничког саобраћаја спадају и 10 шведских возова набављених 2006. године, односно њихове локомотиве које су економичне, јер троше око 15 литара дизела на 100 километара, али да се проблем појавио код турбине.

"До сада је дошло до пожара на три лоцомотиве. Међутим, ради се на утврђивању узрока несреће и држава ће учинути све да се дође до решења које ће омогућити да преосталих седам локомотива буду безбедне", закључио је министар Антић.   

Расправа о робним резервама 

Парламентарци су претходно завршили и разматрање амандмана на Предлог закона о робним резервама. Посланик Демократске странке Срђан Миливојевић жалио се што законом није утврђен износ и начин обрачуна накнаде за формирање обавезне резерве за извршење годишњег програма робних резерви.

Миливојевић је оценио да постоји низ непрецизности у вези с том накнадом и запитао је да ли је она предвиђена у буџету, колики је њен износ и како се израчунава, ко прописује ту накнаду и где ће се средстава од те накнаде усмеравати.

"Желим да ми се објасни где је та накнада у буџету који је урађен за наредну годину", казао је он и питао да ли ће накнада бити обрачунавана у процентима, динарима, еврима и како се дошло до модела израчунавања накнаде.

Миливојевић је запитао представнике Српске напредне странке "да ли се средства од те накнаде усмеравају у исти онај фонд у који сте усмерили силне милијарде уштеда на основу Закона о јавним набавкама".

Подсетио је да се у закону наводи да висину накнаде за формирање обавезне резерве, начин обрачуна и плаћања, као и располагање средствима накнаде прописује влада, односно министарства финансија и трговине, а на основу потребног износа средстава за извршење годишњег програма о робним резервама.

Министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација Расим Љајић, који је присуствовао расправи, казао је да ће у Закону у буџету та накнада бити дефинисана амандманом.

Седница ће бити настављена у уторак, 26. новембра, разматрањем амандмана на предложени закон о остваривању права на здравствену заштиту деце, трудница и породиља, којима се омогућује здравствена заштита без обзира на то да ли су им оверене здравствене књижице.