Страначке фотеље у спорту

Љубав према клубу и жеља да помогну - тако своју жељу да заузму и спортску фотељу једногласно објашњавају политичари и власти и опозиције.

Да помогну желели су и напредњаци, па је функционер те странке Зоран Бабић недавно постао први човек Ватерполо савеза, а потом се за председника Тениског савеза кандидовао потпредседник СНС-а Братислав Гашић.

Међутим, после најаве лидера странке Александра Вучића да ће напредњаци изаћи из управа и спортских савеза, Бабић је поднео оставку, а Гашић повукао кандидатуру.

"Где год су чланови Главног одбора и Председништва у управама клубова или спортским савезима, апсолутно се слажем са председником да се повучемо из свих тих савеза", каже Братислав Гашић.

И претходна власт најављивала је деполитизацију спорта, али је остало само на речима. Тако је 2011, тада демократа, Вук Јеремић изабран је за председника Тениског савеза, а Драган Ђилас за првог у Кошаркашком савезу.

Лидер ДС-а, међутим, за РТС није желео да говори о могућности да се страначки функционери повуку из спорта, али је пре неколико дана такав предлог назвао демагогијом.

"Нисам ушао у кошарку да бих скупљао поене, него да бих помогао да се неке ствари реше. Ако ти исти људи кажу да ја не седим тамо, ја нећу да седим", рекао је тада Ђилас.

И социјалисти имају своје прваке у спорту - Бранка Ружића на југу и Александра Антића на северу. Антић је члан управе фудбалског клуба Црвена Звезда, а Ружић члан управе Партизана. За сада не планирају да из ложа пређу на трибине.

"Уколико се донесе одлука на нивоу државног руководства и ако та одлука буде нормирана у формалном смислу, наравно да смо спремни да разговарамо на ту тему", наводи Ружић.

Иако већ пет година ван власти у држави, поједини представници Демократске странке Србије и даље су власт у спорту. Андреја Младеновић је од 2006. године потпредседник КК Партизан.

"У странци то није био предмет расправе, нити је то тема о којој причамо, свако од нас има неки свој хоби и нешто чиме се бави и то је то", каже Андреја Младеновић.

Упућени сматрају да се политичари надају да ће им кокетирање са спортом поправити имиџ, док спортисти позивају политичаре у Управе, очекујући да ће им они бити спона ка привреди, односно новцу.

Спортски новинар Владимир Станковић, који годинама живи у Барселони, каже да је Србија по томе јединствена, јер су у Западној Европи то ретки случајеви.

"Конкретно, овде у Шпанији, на челу клубова су пре свега бизнисмени, људи који имају моћне приватне фирме у спорту, налазе део своје афирмације и личне сатисфакције", наводи Станковић.

Спортом су се, седећи у управљачким фотељама, бавили и други страначки функционери од Дачића, Љајића, Динкића, преко Велимира Илића, Ненада Поповића, Живорада Анђелковића, до Мирка Марјановића.