Напредак у односима Србије и Хрватске

Председници Србије и Хрватске, Томислав Николић и Иво Јосиповић, оценили су да је у односима двеју земаља постигнут известан напредак, али да и даље те односе оптерећује низ проблема, међу којима су и питања несталих и међусобних тужби за геноцид. Говорећи у српском парламенту, Јосиповић је поручио да две земље морају да затворе историјске странице сукоба.

Председник Томислав Николић рекао је да би се повлачењем међусобних тужби за геноцид установио потпуни мир између две државе и два народа, "јер какав год да буде исход тог судског процеса, неко неће бити задовољан".

Шта ако се испостави да смо погрешили и једни и други и да су обе тужбе оправдане?, упитао је Николић, после разговора са председником Хрватске Ивом Јосиповићем.

Николић је рекао да и он и његов хрватски колега дају пуну подршку владама у решавању отворених питања, унапређењу билатералне и економске сарадње, истичући да је Србији стало до отопљавања односа пре свега због српске мањине у Хрватској.

"И председник Јосиповић, и ја, и владе, и грађани, сви желимо да живимо мирно и боље", рекао је Николић.

Председник Србије је као највеће проблеме у односима двеју земаља навео пре свега немогућност уживања права на употребу српског језика и писма, честе случајеве угрожавања безбедности, а у уџбеницима третирање Срба као окупатора и четника.

"Желимо отворени и конструктивни дијалог... Уверен сам да смо направили искорак ка побољшању односа Србије и Хрватске", поручио је Николић.

Он је рекао да је потребно дефинисати временски оквир за решавање отворених питања и да међудржавне комисије и радне групе које раде на конкретним питањима, треба убрзано да наставе посао.

Решавање проблема несталих

Председник Иво Јосиповић рекао је после састанка, да је решавање низа проблема, међу којима је истакао питање 1.689 особа несталих у ратним сукобима, претпоставка решавања односа између Загреба и Београда.

Када би се проблем несталих решио, било би више простора за регулисање поступка пред Међународним судом правде у Хагу у вези са међусобним тужбама Хрватске и Србије за геноцид, рекао је Јосиповић.

"Ако тужба опстане, морамо рећи да смо имали и тежих догађаја међу нашим државама и народима, и с тиме морамо живети", рекао је Јосиповић, признајући да тужбе за геноцид могу оптерећивати односе двеју земаља, али је напоменуо да ће пред судом бити изнето много историјских чињеница које "неће бити добро чути".

Он је рекао и да су две владе застале код решавања питања граница, поменувши да, уколико се тај проблем не буде могао решити, треба користити искуство које је Хрватска имала са Словенијом где је употребљен механизам међународног права.

Јосиповић је додао и да Хрватска није задовољна начином на који се разрешава питање сукцесије.

Он је навео и да постоје проблеми слични онима које је поменуо председник Србије, али када је реч о хрватској мањини у Србији, а и указао на заједнички проблем избеглица.

"Међутим, осим што смо се потужили један другоме за оно што нас тишти, можемо бити задовљни јер је направљен напредак у бројним сегментима, што је знак оптимизма да и Србија и Хрватска могу боље", рекао је Јосиповић.

Председник Хрватске се састао и са делегацијом Владе Србије, коју је предводио премијер Ивица Дачић.

Дачић је рекао да у решавању отворених питања између Србије и Хрватске треба предузимати одлучније кораке, јер то је у интересу будућности наших народа и држава, и стабилности у региону. 

У разговору је оцењено да Србија и Хрватска треба да унапређују политичке односе и подстичу економску сарадњу и путем заједничких наступа на трећим тржиштима, саопштила је Канцеларија Владе Србије за сарадњу с медијима.

Хрватски председник, такође, састао се и са председником српског парламента Небојшом Стефановићем у Дому Народне скупштине.

Стефановић је поздравио спремност на отворен дијалог око спорних питања и изразио забринутост поводом недавних инцидената у погледу положаја српске националне мањине.

Он је замолио Јосиповића за лични утицај у циљу поштовања права националних мањина, у складу са уставом Хрватске.

Хрватски председник разговарао је у Скупштини Србије и са представницима Удружења избеглих и расељених лица.

Председник Коалиције удружења избеглица Миоград Линта рекао је да је од Јосиповића добио  уверавања да ће ургирати да две земље што пре реше имовинске и друге проблеме са којима се суочава више стотина хиљада избеглих.

Линта је после састанка са Јосиповићем рекао да су избегличка удружења хрватској страни предала своје захтеве међу којима су враћање одузетих станарских права, имовине, исплата неиспаћених пензија, признање радног стажа и решење питања несталих.

"Хрватски председник је показао разумевање за наше захтеве", рекао је Линта новинарима у Скупштини Србије.