Мале странке, важни партнери

Некада је на политичкој сцени Србије било више стотина странака. Међутим, применом новог закона о политичким партијама ситуација се променила, па је у регистар Министарства за државну управу и локалну самоуправу уписано 95 политичких партија.

Мале странке у Србији чине већину регистрованих, а ове године основане су четири партије. Најмлађа међу регистрованим партија је Странка Грка Србије. 

Ипак мале и странке мањина често су језичак на ваги. Професор анатомије из Ћуприје, Грк родом из Солуна, недавно је основао Странку Грка.

Христос Александропулос из Демократске левице Србије каже да је нормално да као мала странка има једну политичку платформу, а више циљева. Према његовим речима, главни циљ је да дају допринос како би Србија постала део ЕУ.

"Ми као припадници Грка у Србији не осећамо се као мањина, ми смо део овог народа и искористићемо могућности коју нам пружа закон Републике Србије", рекао је Александропулос.

Важећи закон о политичким партијама предвиђа да је за оснивање странке неопходно прикупити 10.000 потписа грађана, што није нимало лак посао.

Закон јесте смањио број партија, али се политичка сцена Србије није много променила. Свака од странака мисли да је другачија и да доноси нешто ново.

Иван Карић из странке Зелени Србије каже да је та партија направила један искорак уласком у национални парламент у коалицији са ДС-ом и неким странкама које су данас на власти.

"Ми мислимо да је поштеније да будемо са својим партнером са којим смо ушли у парламент, а најлакше ћемо променити страну ако неко од великих партнера промени своју политику", истакао је Карић.

Атрактивни политички партнери

Пракса показује да свака мања странка може бити важан партнер, јер коалицији може донети који мандат више. После избора чак постају пресудни за формирање постизборних коалиција, а некада су и политички алиби за промашај великих странака, сматрају аналитичари.

Марко Благојевић из Цесида рекао је да мала партија у систему какав је у Србији јесте атрактиван политички партнер али за предизборну коалицију.

"То је разлог опстанка оволиког броја мањих политичких странака у Србији које настају након избора, а неки од њих постају и озбиљни политички фактори, због тога што се већина у парламенту често прави с једним или два посланика више него што је неопходно", сматра Благојевић.

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић каже да мале странке имају значајну употребну вредност, а оно што највише смета јесте чињеница да имају утицај који је несразмеран њиховом појединачном рејтингу у бирачком телу.

"Отуда постоје многи приговори за то што су мале странке присутне у нашим политичким дебатама и што су мирођија у свакој политичкој чорби", навео је Вук Станковић.

У Скупштини Србије ради 46 странака. Аналитичари сматрају да, без обзира на њихову разноврсност, доминација Српске напредне сранке смањује маневарски простор и утицај мањих странака на доношење политичких одлука, што у претходним владама није био случај. Да би опстале, морају нешто да мењању и понуде бирачима.

"Оно што би свакако било боље за политички живот у Србији јесте да буде што већег фузионисања било мањих странака у јединствене мало веће странке са већим амбицијама, бољим кадровским саставом и јаснијом политичком поруком, или пак фузионисање малих странака са великим странкама, чиме би се направио неки политички поредак у коме би јасно били дистрибуирани и политички ставови и препознати актери који су њихови заступници", навео је Вук Станковић.

Оснивање политичких партија подстиче пропорционали изборни систем, по којем је Србија једна изборна јединица са цензусом од пет посто. У Цесиду кажу да, иако је наизглед доступан, није га нимало лако прећи.