ЕУ непотпуна без Западног Балкана

Проширење Европске уније неће бити завршено док све земље Западног Балкана не приступе Унији, али бројни су изазови које треба превазићи на том путу, оценили су учесници панела "Балкан 2020" на трећем Београдском безбедносном форуму.

Бивши потпредседник Европске комисије и бивши министар спољних послова Италије Франко Фратини каже да је проширење ЕУ на Западни Балкан почело уласком Хрватске, а да ће бити завршено тек када све земље региона постану чланице Уније.

Фратини је указао на значај уједињене Европе за грађане због отвореног тржишта, отворених граница, слободног кретања људи и робе и нагласио да политички лидери чланица ЕУ морају да имају визију, али и да објасне становништву да оно што узимају здраво за готово може бити изгубљено у случају губитка ЕУ.

Директор за истраживање Центра за међународне студије на Факултету политичких наука у Паризу Жак Рупник указао је на три главне препреке, из европске перспективе, за интеграцију Балкана 2020. године: проблеме које су унеле Румунија и Бугарска, откриће да Грчка ни после 30 година у ЕУ не функционише као држава, као и подељеност унутар саме Европе.

Према Рупниковим речима, могућа су три сценарија, од којих је најгори балканизација, односно распад саме ЕУ. Скоро једнако је лош губитак елана на Балкану због преусмеравања напора на друге регионе погођене кризом, а најбољи је јачање еврозоне и проширење на Западни Балкан, а касније и на источне и јужне суседе, закључио је Рупник.

Помоћница генералног секретара НАТО Колинда Грабар Китаровић изјавила је да је Србија за НАТО вредан партнер и изразила је наду да ће се ти односи и даље развијати, без обзира на оријентацију земље о чланству у одређеним савезима.

"Надам се да ћемо наставити активности како на подизању свести о сигурности, тако и због чињенице да НАТО кроз Кфор на Косову штити и српско становништво и српске манастире", рекла је за РТС Грабар Китаровић.

"Не треба тражити пречице до ЕУ"

Бивши председник Србије Борис Тадић такође је упозорио да је алтернатива процесу проширења ЕУ фрагментација, односно балканизација Европе.

"Ако Европа не заврши процес проширења, биће слабија за 30-40 година", сматра Тадић и подсећа на проблем конкурентности с великим тржиштима попут Кине или Индије.

Тадић је, међутим, истакао да ће се и балканске земље суочити са огромним проблемима ако уђу у ЕУ пре него што буду способне да решавају сопствене проблеме. Каже је да је за спровођење реформи нужан разуман период и да не треба тражити никакве пречице.

Говорећи о немачко-британској иницијативи да Србија од почетка приступних преговора отвори поглавље 35, које се односи на Косово, Тадић је рекао да Србија не треба да уноси своје проблеме у ЕУ, али да ЕУ мора да буде флексибилна.

"Ако је пред нама крута ЕУ, српска влада ће тешко обезбедити подршку грађана", упозорио је Тадић и додао да ће, ако Европа не буде присутна у региону, доћи неки други актер пошто тај простор, како је приметио, неће остати непопуњен.

Генерални секретар Савета за регионалну сарадњу Горан Свилановић, оценио је да је економска криза, која је погодила не само земље региона, већ и остатак Европе, показала све структуралне проблеме саме ЕУ.

Свилановић је уверен да ће Србија у догледно време, "за два изборна мандата", ући у ЕУ, али је истакао да је најважније имати демократско, слободно друштво и да чланство у Унији делује као магнет за сваку земљу кандидата која мора да спроведе озбиљне реформе.

На тродневном форуму представници српских власти, страни званичници, представници невладиних организација и независни експерти разматрали су актуелна питања регионалне и међународне безбедности, спољне политике и привреде.