Станковић: Попис мора да се спроведе

Председник Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу Зоран Станковић најављује скоре разговоре с лидерима Албанаца на југу Србије. То је наставак серије састанака на којима се разговара на основу оквира од седам тачака који је Влада Србије направила у јуну.

Једно од отворених питања о којима се тренутно разговара јесте и организовање понављања пописа на југу Србије.

"Неко је можда навикао да живи у организованом хаосу, али ако имате чињеницу да је у три општине пописано 5.500 Албанаца и да је само у Бујановцу, према попису - 456 Албанаца, затим када се, по закону, смање средства за њихове активности - за Национали савет Албанаца, онда кажу 'ми смо дискирминисани' и на тај начин се ствара проблем - произлази да су Албанци стварно дискриминисани", рекао је Станковић, гостујућу у Дневнику РТС-а.

Према његовим речима, законе који важе у Србији морају сви да поштују, па и Албанци, а лош попис или неодговарајући број становника, како је приказано пописом, има за последицу чињеницу да је Национални савет Албанаца прошле године добио око 18,5 милиона динара за свој рад, а сада су та средства смањена на 13 милиона, с обзиром на то да се она расподељују у зависности од броја становника.

"То је коришћено да се Србима приговори како дискриминишу Албанце смањењем средстава предвиђених за Национални савет", каже Станковић.

Да би се поново организовао попис на југу Србије неопходна је подршка локалних лидера. Одговарајући на питање да ли је близу договора, Станковић каже да је попис реалност и да то мора да се обави 2014. године.

"Искористили смо присуство 25 амбасадора ОЕБС-а да затражимо средства потребна за одржавање пописа, али морамо дефинитивно да кажемо хоћемо ли да поштујемо законе ове државе, хоћемо ли да поштујемо сва она права које националне мањине имају, то је суштина и од тога нећемо одступити", истиче Станковић.

Председник Координационог тела каже да ће тражити помоћ међународне заједнице и да се нада да ће локални лидери бити довољно одговорни да учествују у томе, а има неких назнака у разговорима да ће се то прихватити.

"Имамо подршку међународне заједнице за организовање пописа", каже Станковић.

Говорећи о томе ко има више утицаја на оно што се догађа на југу Србије, да ли косовски или наш премијер, Станковић каже да Координационо тело, као тело Владе Србије, тежи да наш премијер има доминантнији утицај на оно што се дешава у Србији.

Оно што ће бити вероватно један од тестова за власт Србије пре него што дође до пописа јесте албански Дан заставе, 28. новембра - празник када Албанци традиционално заставу каче на државн2 институције.

Станковић каже да ће се о том питању расправљати на симпозијуму у организацији Правног факултета у Нишу где ће учествовати и представници Правног факултета из Тиране.

"Позваћемо и друге међународне институције, да дефинитивно кажемо како треба да изгледа застава националних мањина", рекао је Станковић.

Застава може да има основу земље, у конкретном случају Албаније, али њена површина мора 30 посто да се разликује од површине заставе Албаније. То је стандард, то су међународни прописи који важе свуда па ће важити и у Србији, објашњава Станковић.

"За овај 28. новембар је касно да се промени застава, пошто немају предлог за заставу националних мањина, али сигурно следеће године се надам да ће то бити учињено", каже Станковић.

Станковић је на крају рекао да га је УРС предложио да буде на челу Координационог тела  и да не осећа никакву разлику у функционисању Координационог тела, после њиховог изласка из Владе.