Сабирање опозиције

Питања да ли има Србија опозицију која је права алтернатива власти и да ли опозиција има капацитете да се супротстави великој популарности Александра Вучића и СНС-а подстакла су ЛДП да покрене причу о укрупњавању опозиционог блока. Демократе, које су прве у тај блок позване, још чекају детаље понуде, али пристају на разговор, па се поставља питање да ли је савез известан.

Ни налик ДОС-у, ни налик Преокрету - оно што либерали предлажу демократама није ни коалиција ни уједињење, па се поставља питање о чему је реч.

Посланик ЛДП-а Бојан Ђурић каже да је то једна врста алтернативе која би била ефикасна, која би могла да ради, која би имала озбиљну организацију и која би кандидовала алтернативни политички, економски, социјални, културни програм свему оном што данас представља владајућа коалиција.

Медијску понуду о савезу ДС није разматрао, али кажу да хоће.

Борислав Стефановић из ДС-а каже да никада није био проблем да разговарају са свима који подржавају промене у друштву и политичку борбу против ове власти и то не само са странкама, већ и синдикатима, делом академске јавности, невладиним сектором.

На концу идеја ЛДП-а је да касније из савеза проистекне трећа странка која би бирала руководство.

"Бесмислене би биле сваке расправе ко је снажнији, ко је јаснија опозиција. У овом тренутку то је мање битно", каже Ђурић.

"Реално говорећи није могуће спајати странку која је најјача и једина права алтернатива овој власти, ДС која је странка изразито социјалдемократског опредељења са странком која има изразито либерално опредељење", каже Стефановић.

Шансе да се уједини читава опозиција равне су нули, оцењују поједини аналитичари. То би подразумевало на истој страни ДСС, либерале, радикале, демократе и Двери. Реалнији је, кажу, али не и ближи, савез ДС-а, ЛДП-а, ЛСВ-а.

"Просто, највећи део тих бирача у овом тренутку, који су некада гласали за ДС, гласали су за коалицију За европску Србију, ту је највећи део тих бирача показао у овом тренутку један степен разочараности и један степен апстиненције према свим политичким странкама", каже Ђорђе Вуковић из ЦЕСИД-а.

"Ово је сада само питање да ли ће неко успети да их поново врати ка том блоку странака или ће они остати у апстиненцији још неко време или ће можда ка неким другим странкама. Сад је ту ствар неких конкретних политичких акција", сматра Вуковић.

У Цесиду сматрају да би тек странка која има подршку бар у четвртини бирачког тела, могла да буде озбиљна алтернатива власти.