Гузенбауер, мајстор за "полирање" имиџа

Не треба сумњати - некадашњи "неуспешни" канцелар, коме су јавност и медији у Аустрији својевремено у грехе убрајали да је "преинтелектуалан" за премијера, данас је моћан и утицајан фактор у комбинованом свету политике, финансија и економије, поготово оном, што се јавности тиче, "слабо осветљеном" делу. (РТС-у је у кабинету првог потпредседника Владе Александра Вучића потврђено да је Гузенбауер прихватио да буде његов саветник).

Један аустријски лист је пре две године написао да "Гузенбауер стоји на више економско-финансијских ногу".

Од краја 2008, када га је руководство његове Социјалдемократске партије у некој врсти медијски оркестрираног партијског пуча "изгурало" из националне политике, Гузенбауер ниже један успех за другим и не чини се превише погођен повременим аферама у којима се, најчешће на рубу, спомиње и његово име.

Његова прва фирма Gusenbauer Projektentwicklung (развој пројеката) већ је 2010. године, након само 18 месеци постојања, имала два и по милиона евра профита.

"Била је то изузетно добра година", изјављивао је Гузенбауер за националне медије, што се тумачило као нека врста касне освете за врло мало позитивних емоција којима су ти исти медији некада пратили његов посао премијера.

Неке од достигнућа и позиција Алфреда Гузенбауера у последње четири године: председавајући надзорног одбора грађевинског концерна Штрабаг, саветник аустријског магната Рене Бенка, сувласник бечке инвестицијско-консултантске фирме Кудос капитал, саветник казахстанског председника Нурсултана Назарбајева, професор на Универзитету Инсбрук.

Шта му аустријски медији данас замерају: углавном његову консултантску позицију код Назарбајева.

Гузенбауер учествује у полирању аутократског имиџа казахстанског председника, гласе замерке, на шта Гузенбауер одговара како "Казахстан није онаква правна држава и демократија на какву смо навикли, али показује потенцијал да се поправи".

Било је покушаја и да се Гузенбауерово име уплете у могуће (и вероватне) криминално-шпијунске послове казахстанског председника (Алијев-афера), али и тада само преко имена двојице Гузенбауерових блиских сарадника и пријатеља, бечких адвоката Леа Шпехт и Габријела Ланског, специјализованих за рад са руским, то јест по територији гледано "совјетским" клијентима.

Државно тужилаштво у Аустрији никада није подржало те гласине, тако да оне до данас остају на нивоу нагађања, а Гузенбауерово име је, правно гледано, потпуно чисто.

Шта су му аустријски медији замерали онда, у време док је између јануара 2007. и децембра 2008. стајао на челу коалиције СПЕ-ЕВП и зашто је он на крају прошао кроз неку врсту "нечасног одступања" из владе?

Укратко: пробем није био тај да је Гузенбауер био неуспешан као канцелар, он је напросто био непопуларан.

И опет: није био непопуларан зато што су његове одлуке биле погрешне, већ зато што својим стилом опхођења није могао да се умили такозваном "малом човеку" који по популарној дефиницији одређује исходе избора.

Како се могло чути у партијској бази његове Социјалдемократске партије, он је "преинтелектуалан" за једног црвеног вођу, зна да буде "надмен", "уображен" и "арогантан", мисли само на великом стратешком нивоу, док напротив презире ситну, популистичку тактику којом се долази до срца гласача.

Легендарно је Гузенбауерово питање колеги док га је овај водио на састанак провинцијске партијске организације: "Да ли је на реду нешто важно или само уобичајено партијско блебетање?". На његову несрећу, камере националне телевизије биле су довољно близу да сниме и потом емитују тај део разговора.

Или за Аустријанце непријатна ситуација када приликом сусрета са председником Европске комисије Жозе Мануелом Барозом, Гузенбауер није могао да се сети имена свог саговорника, те га назвао "Бароло" по италијанском црвеном вину.

Укратко, у случају Гузенбауерове наводне надмености и ароганције ради се углавном о његовом специфичном смислу за хумор.

Име Алфреда Гузенбауера данас у Европи и шире фигурира као један од дискретних симбола глобалне лобистичке моћи, утицаја, високог капитала и државне политике - нимало лоше за канцелара који је Аустријанцима својевремено ишао на живце као "преинтелектуалан" изданак црвене политичке сцене.

Хоће ли његов утицај бити довољан да се у Бриселу "исполира српски имиџ", како је аустријска штампа пре две недеље пропратила прве најаве да Гузенбауер преузима консултантске функције у српској влади?

Заједно са осталим елементима спољнополитичог победничког таласа на којем се Србија креће од потписивања споразума у Бриселу, то је реалистична опција.