Космет, чекајући нову мрежу судова

Бриселским споразумом договорено је да Приштина успостави нову мрежу судова и тужилаштава у општинама на Косову и Метохији, где су Срби већина. Судови који раде у систему Републике Србије, од 16. јула не примају кривичне предмете. Поставља се, међутим, питање: шта ако Приштина не испуни договорено?

После реформе српског правосуђа 2009. године, у Косовској Митровици функционисала су три суда: Виши, основни и суд за прекршаје, као и више и основно јавно тужилштво. После договора у Бриселу, следи интеграција у косовски правосудни систем, па судови сада раде само хитне предмете.

У Вишем суду у Косовској Митровици још не знају како ће судови функционисати. Председник тог суда Никола Кабашић очекује да ће слика бити јаснија послe избора 3. новембра.

"Уколико се становништво на Косову и Метохији буде определило да масовно изађе на те изборе то ће бити знак да они подржавају интеграцију, па ће и правосуђе да буде део тога. Али, уколико тога нема, ми не можемо да се одлучимо и да будемо део правосуђа Косова које становништво као ни у протеклих 14 година није прихватило", објашњава Кабашић.

Српске судије страхују и да ли ће им бити омогућена независност у раду. Кажу, свесни су да ће Приштина користити све механизме који су јој на располагању.

"Људи који буду радили морају да буду спремни да се одупру притисцима који ће неминовно долазити из Приштине од централних институција Врховног суда и органа па и од других институција", каже виши јавни тужилац из Косовске Митровице Милан Биговић и упозорава да је досадашње искуство Срба са приштинским институцијама неповољно.

Српске судије и запослени у правосуђу појединачно ће одлучивати о томе да ли ће се интегрисати у косовски правосудни систем.

Судија Основног суда у Косовској Митровици Радослав Марковић каже да још не зна да ли ћe бити у том систему, али жели да остане у суду.

"Желимо бити сигурни шта са пензијским осигурањем, са гаранцијама, личним дохоtцима који су код српских институција већи него код косовских", напомиње Марковић.

У Канцеларији за Косово и Метохију кажу да ће, за оне који не желе да раде у косовском правосуђу, решење наћи у централној Србији, али да то не би било добро.

"Наша жеља је да сви остану на Косову и Метохији, да обезбедимо да и они који не желе да учествују у новим правосудним структурама остану овде и да буду финансирани од стране своје државе. О модалитетима ћемо разговарати као што смо и до сада разговарали са представницима правосуђа", истиче директор Канцеларије Александар Вулин.

Наглашава да интеграција важи и за правосуђе и за полицију.

"Сви који то желе, биће интегрисани, али не могу да буду предмет неких понижавајућих конкурса, некаквих истраживања нихових биографија и проверавања њиховог знања од оних који можда и не заслужују да проверавају њихово знање", изричит је Вулин.

До првог септембра, косовске институције су обавезне да оснују основне судове у срединама где су Срби већина, као и Апелациони суд у Косовској Митровици. Примену тог дела бриселског споразума надгледа Еулекс. Уколико Приштина не испуни договорено, српски судови наставиће да раде као и до сада.