Расте подршка чланству у ЕУ

Уколико би сутра био одржан референдум са питањем "Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?", 50 одсто грађана Србије гласало би за, 24 одсто би гласало против, 19 одсто не би гласало, док осам одсто не зна шта би одговорило, резултат је првог овогодишњег истраживања јавног мнења "Европска оријентација грађана Србије - трендови", које је Канцеларија за европске интеграције Владе Србије спровела почетком јула 2013.

Анкета рађена према стандарду Евробарометра, у којој је учествовало 1.050 испитаника старијих од 18 година, показује да је садашњи ниво подршке грађана Европској унији, чак за девет процента већи у односу на претходно истраживање, као и да је седам процента мање оних који су против приступања Унији.

Канцеларија за европске интеграције оценила је да овакав раст нивоа подршке да се грађани позитивније изражавају о чланству у Унији јер се виде конкретнији позитивни помаци у решавању питања од којих зависи њихов свакодневни живот и када Европска унија те реформе оцењује успешним, као што је била одлука европских лидера на самиту у Биселу 28. јуна, да почне приступни процес за Србију.

Испитаници, такође, сматрају да би чланство у ЕУ за 42 одсто њих била добра ствар, 25 одсто грађана сматра да је то лоше, а 32 одсто мисли да то није ни добра ни лоша ствар.

И даље велики број грађана, 68 одсто, сматра да би реформе неопходне за улазак наше земље у ЕУ требало спроводити и да нису услов за чланство, већ због нас самих, ради стварања боље Србије.

Највише грађана, чак 41 одсто, борбу против корупције сврстава међу најзначајније реформе и са највише утицаја на њихов свакодневни живот.

И поред тога што је опао проценат оних који сматрају да се Косово поставља као главни услов Србији за добијање датума за почетак преговора, највећи број грађана, 40 одсто и даље ову ситуацију види као главну препреку даљем приступању. У складу с тим, 66 одсто грађана, разуме важност овог питања и сматра да би проблеме Београда и Приштине требало свакако решавати, независно од тога да ли то тражи ЕУ.

Највише грађана сматра да ће статус кандидата Србији донети бољи живот, нова радна места (38 одсто), приступ европским фондовима (33 одсто), али се у односу на децембарско истраживање, за пет одсто повећао број оних који кандидатуру повезују са више административних обавеза, већим ценама и порезима, па такав став тренутно има 21 одсто грађана.

Као главне факторе који отежавају улазак наше земље у ЕУ, грађани су наводили политику сталног условљавања ЕУ (37 одсто), менталитет наших људи и непсремност на промене (12 одсто), као и и неспособност домаћег руководства (11 одсто).

Опада и проценат оних који су спремни да се у циљу уласка у ЕУ усавршавају, дошколују, измене досадашње навике. У односу на, на пример, децембар 2009. године када је чак 44 одсто грађана Србије било спремно на додатно школовање и усавршавање, сада се тај број смањио на 25 одсто.

Повећао се ниво информисаности грађана о фондовима ЕУ, па тако тренутно 41 одсто грађана ЕУ види као највећег донатора Србије од 2000. године, што одговара реалном стању према којем су ЕУ и земље чланице заиста највећи донатори и инвеститори у Србији, а потом следе САД, Норвешка, Швајцарска и Јапан.

Готово је подједнак проценат оних грађана Србије који верују у будућност ЕУ, са оним који изражава отворену сумњу у њен опстанак. Тако 25 њих одсто мисли да ће ЕУ превазићи садашње проблеме, даље се ширити и да је пред њом је добра будућност, док је један проценат више оних који имају супротан став - 26 одсто испитаника верује да ће се ЕУ у будућности сусретати са све већим проблемима и да је вероватније да ће се потпуно затворити, или чак распасти.

Ипак, за највећи број грађана, њих 41 одсто, ЕУ и даље представља пут ка бољој будућности младих људи, могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (41 одсто), као и више могућности за запошљавање (38 одсто).

Канцеларија за европске интеграције од 2002. године редовно спроводи истраживање јавног мнења како би испитала рационалну процену грађана који су њихови интереси, како виде будућност коју очекују за себе и своју децу и очекивања од политичара којима дају мандат да спроводе реформе на путу ка Европској унији. Резултате овог најновијег истраживања, као и сва пређашња можете да преузмете са интернет презентације Канцелар