Политичка биографија Млађана Динкића

Човек за сва времена, камелеон, али и опозиција унутар власти - само су неки од епитета који су приписивани Млађану Динкићу у последњих 13 година колико је, са мањим прекидима, на функцији.

Са 36 година, 2000. године постаје гувернер Народне банке Србије. Срушила га је влада Зорана Живковића, а потом је Динкић срушио њу, отварајући афере Бодрум и Јањушевић–Колесар.

За министра финансија у првој влади Војислава Коштунице изабран је марта 2004. године да би, две године касније, поднео оставку због застоја Србије на путу ка Европској унији.

После ванредних парламентарних избора 2007. године поново полаже заклетву као министар економије и регионалног развоја у другој Коштуничиној влади. Годину касније Коштуница се сели у опозицију, али не и Динкић.

У кабинету Мирка Цветковића 2008. године постао је потпредседник владе и министар. Ни ту не остаје до краја мандата. Пошто је јавно критиковао рад владе, а посебно енергију и ауторитет премијера, Цветковић покреће поступак за његову смену, а готово истовремено Динкић подноси оставку, мада странка коју води остаје у влади.

На изборима 2012. године Уједињени региони Србије са 5,5 одсто гласова једва прелазе цензус. Борис Тадић одлази у опозицију, а Млађан Динкић још једном опстаје, иако су га многи већ били отписали.

Динкић је један од оснивача Групе 17, а од 1997. до 1999. године био је извршни директор те организације. Када је Група 17 прерасла у странку, Динкић је постао њен потпредседник, а 2006. године ступио је на дужност председника странке.

У мају 2010. године Динкић је основао политички савез националних, регионалних и локалних странака, удружења грађана и појединаца, под називом Уједињени региони Србије, који су ове године прерасли у странку.

Недавно је рекао да не жели више да буде вуду лутка и вечити громобран за туђе неуспехе и фрустрације, али и да му инат и животни мото не дозвољаваљу да одустане.