Расте поверење грађана у парламент

Поверење грађана у Скупштину Србије у порасту је у односу на претходне године, али грађани нису задовољни темама које су заступљене у парламенту, а само 13 одсто зна да наведе име посланика који долази из њиховог града.

Тако је прошле године поверење грађана у Скупштину Србије било 23 одсто, а ове 34 одсто, док 27 одсто њих каже да нема поверења у ту институцију, резултати су истраживања које је урадио ЦЕСИД у оквиру пројекта "Јачање надзорне улоге и транспарентности у раду Скупштине", у периоду од 15. до 23. маја ове године, на узорку од 1.108 грађана.

Истраживање, које је представљено у Дому Народне скупштине, показало је да скоро трећина грађана жели да има већи утицај на рад српског парламента и то кроз директан избор посланика.

Истовремено, четвртина становништва зна да у Скупштини седи посланик који живи у њиховом граду или општини, али само 13 одсто зна и да наведе име посланика из свог града.

Број оних који имају позитивну перцепцију парламента је три пута мањи од оних који имају негативну, а извршни директор ЦЕСИД-а Ђорђе Вуковић упозорава да грађани не препознају јасно улогу парламента у политичком животу.

Када је реч о томе како грађани оцењују промене у раду парламента истраживање је показало да половина испитаних сматра да се рад парламента побољшао, а њих 39 одсто каже да је остао исти, док четири одсто да се тај рад погоршао.

Истраживање је показало и да грађани препознају председника Скупштине Србије Небојшу Стефановића и да га позитивно оцењују. Председник српског парламента препознатљив је за око 39 одсто грађана, а од оних који знају ко је на челу Скупштине Србије, њих 21 одсто каже да ради одлично, врло добру оцену дало му је 25 одсто испитаника, а добру 32 одсто, док му је пет одсто испитаника дало недовољну оцену.

О раду парламента грађани се највише информишу путем телевизије, њих 63 одсто, навео је Бојан Клачар из ЦЕСИД-а.

Девет одсто "пасионираних пратилаца"

Око 70 одсто испитаних навело је да прате скупштинска заседања, а од тога, највећи број (32 одсто) прати она на којима се расправља о темама које их занимају, нешто мањи број прати заседања која су од изузетне важности за државу, а девет одсто је "пасионираних" пратилаца скупштинских седница, па прате сва њена заседања, а међу њима су углавном пољопривредници и домаћице, навео је Клачар.

Када је реч о темама о којима се дебатује у скупштинској сали, у очима грађана најдоминантније су оне о евроинтеграцијама, о Косову и Метохији, па потом о борби против криминала и корупције, али грађани би, барем према резултатима тог истраживања, желели више да слушају о економским проблемима, положају младих и социјалној политици.

Иначе те три теме су, према њиховом мишљењу, слабо заступљене. Такође, 36 одсто грађана сматра да посланици нису отворени према јавности, док 23 одсто сматра да је та комуникација задовољавајућа.

Шеф посланика УРС-а Владимир Илић сматра да је проблем перцепције парламента у очима грађана то што је највише законодавно тело још у "дубокој сенци" извршне власти, потчињен и инфериоран.

Парламент је, како оцењује, "девастиран" начином избора посланика, а неке странке у Скупштини делегирају људе из другог или трећег ешалона, што, како сматра, показује да га не посматрају као прворазредну институцију.

"Мислим да је решење директан избор посланика", рекао је Илић.

Да изборни систем треба мењати слаже се и посланик СДПС-а Владимир Маринковић, али, пре свега, због тога што у Србији постоје 104 општине које немају своје представнике у парламенту и док се то не промени, ни слика коју грађани имају, сматра он, неће бити другачија.

Маринковић се, међутим, није сложио са ставом да странке у парламент шаљу други или трећи ешалон, наводећи да то није случај, барем када је СДПС у питању.

И заменик шефа посланика СНС-а Зоран Бабић се слаже да парламент нема атрактивност извршне власти, али и указао да су нека претходна истразивања била много више поражавајућа, јер су у њима грађани посланике перципирали као корумпиране.

Бабић признаје да је задатак владајуће већине да обезбеди кворум од 84 посланика на почетку сваког радног дана, као и приликом гласања најмање 126 посланика, али указују да би радни кворум требало да буде задатак свих посланика како скупштинска сала не би била празна.

"Радни кворум требало би да буде посао свих. Зар је проблем да свака посланичка група обезбеди да барем трећина њених посланика седи у сали? У стварању угледа парламента требало би да учествују заједно и позиција и опозиција", закључује Бабић.

Када је реч о другим институцијама, раст поверења бележе и председник Републике и Влада Србије.

Истраживање се бавило и препознатљивошћу независних институција, према коме највећу препознатљивост има Агенција за борбу против корупције, па Заштитник грађана и Повереник за информације од јавног значаја.