Цивилно друштво партнер у преговорима

У ишчекивању главног преговарача са Европском унијом, цивилно друштво разматра на који начин би њихови представници могли да учествују у разговорима. Невладине организације које прате евроинтеграције Србије, сматрају да би могле да помогну саветима и информисањем грађана.

Укључивање цивилног друштва у преговоре на линији Брисел - Београд донело би вишеструку корист Србији, став је представника цивилног друштва. Европски покрет сматра да би могли да учествују у свим одлукама и уредбама које ће припремити државу за ефикасне преговоре са Унијом.

Маја Бобић из Европског покрета каже да Србија није толико велика земља да има неограничене људске ресурсе и потенцијале.

"Из тог разлога је важно да се не ослонимо у процесу преговора само на знање и стручне капацитете државне администрације, већ и на универзитетске професоре, на привредне субјекте, на индустрију, на синдикате, локалну самоуправу и на све оне који могу на неки начин да допринесу", каже Бобићева.

Иако учешће цивилног друштва у преговорима са Европском унијом није услов за њихово отпочињање, главна адреса је државна управа, ипак Европска комисија и у цивилном сектору види партнера.

Јелена Милић из Центра за евроатлантске студије истиче да цивилно друштво може да буде контролор процеса које прати.

"Цивилно друштво никако не може да буде директно укључено у преговоре јер ми нисмо држава, то је прва ствар, али можемо да будемо консултовани и оно што је најбитније, што је обично улога цивилног друштва у савременим модерним деморкатијама, то је да будемо контролори процеса да пратимо, да добијемо адекватну количину информација", каже Милићева.

За разлику од Хрватске, Црна Гора је укључила представнике цивилног сектора у радне групе за сва најважнија поглавља, нарочито она која се тичу људских права и борбе против корупције. У радним групама сваки трећи члан је из НВО сектора.

Професор Мирослав Прокопијевић из Института за европске студије рекао је да су неке владе  радиле такве концесије и да је то на неки начин показатељ да је влада мало слаба и да воли, како каже, да се удвара.

"У таквом преговарачком тиму нема места никоме ван владе, тачније из владе могу да узму стручњаке, економисте, правнике, шта им треба, све ће им то требати али могу и из цивилног друштва да узму кога хоће, али то мора да буде тим владе, а наравно грађанско друштво и сви остали они могу да се баве процесом преговарања, то је и пожељно", каже Прокопијевић.

Србија још чека преговарачки тим, али има формиране радне групе за 35 поглавља у преговорима о приступању Европској унији. Оне ће прерасти у преговарачке тимове.