Дежер: Нова фаза у односима Србије и ЕУ

У опроштајном интервјуу Фонету, шеф Делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер истакао је да је окренута нова страница у односима Србије и Европске уније и да сада почиње нова фаза коју ће обележити приступни преговори.

Огромне промене су се догодиле у Србији од 2008. године, оценио је Дежер и подсетио на потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању, визну либерализацију, ступање на снагу Прелазног трговинског споразума и добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ.

"Недавно је донета и историјска одлука да се отворе приступни преговори, што је последњи корак пре чланства", нагласио је Дежер, који сматра да још тога има да се уради, али да је "воз напустио станицу, на путу смо и идемо напред".

Имамо дијалог Београда и Приштине, што је био веома одлучујући елемент у овом процесу, и зато Дежер очекује да ће се напредак наставити и на том фронту.

"Желео бих рећи да су ова Влада Србије и председник подигли дијалог на политички ниво, што је допринело да буду донете важне одлуке", истакао је Дежер.

Јасно је, како је рекао, да ће питање нормализације односа Београда и Приштине бити присутно током целог преговарачког процеса о чланству у ЕУ.

"Желимо да се сарадња настави, а не да стане", рекао је Дежер и подсетио на обавезе из Споразума о стабилизацији и придруживању.

"Исто важи и за нормализацију односа Београда и Приштине. Желимо да видимо да споразуми о признавању диплома, царинама, матичним књигама и сви остали буду адекватно примењени. То важи и за бриселски споразум од 19. априла", нагласио је Дежер.

Како је рекао, ако Србија одлучи да прекине сарадњу и испуњавање преузетих обавеза или прекине напредак у дијалогу, "наравно да ће то бити узнемирујући елемент који би утицао на преговарачки процес".

Локални избори на Косову по међународним стандардима

Говорећи о локалним изборима на Косову, Дежер је нагласио да ће они, на основу постигнутих споразума, бити одржани у складу са међународним стандардима, уз подршку ОЕБС-а и према косовским законима, како је предвиђено.

Дежер је рекао и да је Европска комисија почела процес скрининга правних тековина ЕУ и законодавства Србије и најавио да ће у четвртак на састанку у Београду колеге из Србије и Црне Горе поделити искуства у "чувеним поглављима 23 и 24", која се баве правосуђем и људским правима.

"Почели смо и припрему преговарачког оквира, који садржи обавезе партнера у преговарачком процесу. Комисија разговара о том документу и он ће државама чланицама бити представљен 23. јула", најавио је Дежер.

Објаснио је да се закључком Савета ЕУ тражи одобрење држава чланица, које ће потом потврдити Европски савет и да преговори најкасније могу формално почети у јануару.

"Мислим да су људи инспирисани тиме да виде промене, јер стално слушају о европским стандардима и сада желе да виде те стандарде у свакодневном животу", оценио је Дежер.

Истакао је Закон о реституцији, укидање бланко оставки посланика као велике промене али је рекао да је оно на што грађани рачунају, квалитет њиховог свакодневног живота.

Европска унија предана чланству Србије 

Дежер је истакао и да је ЕУ кроз бројне пројекте присутна у Србији, па и на тај начин показује преданост чланству Србије.

"У протеклих 12 година инвестирали смо у Србију више од 2,4 милијарде евра, што показује да се не ради само о преданости на речима, већ и у новцу", рекао је Дежер и истакао да широм земље, од Суботице до Прешева и Бујановца, има пројеката у којима ЕУ учествује.

"Када сам дошао у Хрватску, тек су почели приступни преговори, јер је препрека у сарадњи са Хашким трибуналом тада отклоњена, док из Србије одлазим када преговори почињу", истакао је Дежер, који је пре Београда био шеф Делегације ЕУ у Загребу.

Урађено је доста посла, сматра Дежер, али следе реформе у областима владавине права, правосуђа, медија и борбе против корупције.

"Јасно је да ће ЕУ инсистирати да све ове реформе не буду само на папиру, већ и адекватно примењене", поручио је Дежер.

Неопходне медијске реформе 

Дежер је, међутим, упозорио на озбиљно кашњење у примени Медијске стратегије која је усвојена још 2011. године и спровођење медијске реформе, будући да се још чека на кључне законе у овој области.

Како је прецизирао Дежер, то питање је деликатно, јер се ради о власништву и финансирању медија.

"Нацрт закона о информисању је припремљен, сада се воде разговори. Писао сам у среду министру културе и информисања да питам када можемо видети текст закона, јер смо чули да је било бројних промена", рекао је Дежер.

Истакао је да исто важи и за закон о електронским медијима, и да је чуо да ће можда бити два закона, мислећи и на закон о јавним сервисима.

"Јасно је да ће медији као Танјуг морати да крену путем реформи, на један или други начин. На Србији је да види шта треба урадити, јер сви морају имати исте услове и правила игре", напоменуо је Дежер.

Оценио је да су јавни сервиси тешка тема, али да је у времену кризе свуда тако.

"Још немамо модел њиховог финансирања, да ли ће бити претплата или финансирање из буџета. Србија је неколико година имала претплату, али постоји проблем пошто наплата опада. Не знам да ли је добро потпуно је укинути, јер морате наћи алтернативу. Грађани ће свакако плаћати, на један или други начин", рекао је Дежер.

Према његовим речима, мора се поставити питање о најтранспарентнијем начину финансирања и о поузданости јавног сервиса, јер се мора направити разлика између јавних услуга и комерцијалних активности.

"Очекујемо од јавног сервиса потпуну независност, која мора бити гарантована, што је много лакше постићи уколико постоји претплата, него у случају директног буџетског финансирања", каже Дежер.

Дежер је истовремено, упозорио и да се мора водити рачуна да осим РТС-а, постоји и Радиотелевизија Војводине, која има посебну улогу по питању мањина и програма на мањинским језицима.

Бирократија препрека инвеститорима 

Највеће препреке за долазак нових инвестиција Дежер види у бирократским процедурама, преклапању различитих закона, сивој економији и функционисању инспекцијских служби.

"Инвеститори немају проблем да плате порез, али желе да знају како и коме, а не да губе време у бескрајним расправама где је решење", објаснио је Дежер, указујући да је важећи Закон о раду још једна од тема коју инвеститори виде као проблем.

Говорећи о будућности региона у ЕУ, Дежер је оценио да је Хрватска демонстрирала да се може доћи до циља, ако постоје одлучност и посвећеност неопходним реформама.

"Упркос економској кризи, ми нисмо престали са политиком проширења. Црна Гора већ годину дана преговара, док Србија почиње преговоре. То ће мотивисати друге земље у региону да прате исту линију, и показати да Западни Балкан, као део ЕУ, није само сан, већ нешто реално и достижно", истакао је Дежер.

Важно је наставити реформе 

Одлазећи шеф делегације ЕУ у Србији се нада да није промењена само перцепција и да је било доста дилема и скептицизма о томе да ли ЕУ зиста жели Србију.

"Било је и проблема као што су Хаг, Косово и други", подсетио је Дежер и поновио да је важно наставити реформске процесе.

Истакао је и да добросуседски односи напредују, оцењујући да се полако склањају у страну и тражи адекватно решење за осетљива питања која опрећују односе у региону, као што су нестала лица, повратак избеглих или демаркација граница.

Дежер предвиђа да ће његов наследник на позицији шефа Делегације ЕУ у Београду, амбасадор Мајкл Девенпорт, имати задатак пун изазова, јер ће учествовати у процесу преговарања, пружати помоћ и подршку Србији.

"Има много тога да се уради и желим му сву срећу. Он је диван колега и познаје Србију веома добро", закључио је Дежер.