Станојевић: Већа права за Србе у дијаспори

Срби из дијаспоре треба да имају представнике у Скупштини Србије и право да учествују у доношењу одлука, изјавио је председник Скупштине дијаспоре и Срба у региону Драган Станојевић.

"Тражимо право да бирамо и да будемо бирани. Треба да имамо своје представнике у парламенту и у осталим институацијама власти и тада би људи из дијаспоре имали више поверења у Србију", рекао је Станојевић агенцији Бета.

Према његовим речима, крајње је време да власт почне да поштује жеље дијаспоре и "да са речи пређе на дела".

"Власт мора да схвати наше потребе и да нам да права која има сваки грађанин Србије, јер смо ми амбасадори своје државе", рекао је Станојевић.

Он је рекао да не може да процени колико је тренутна власт у Србији заинтересована да одговори на захтев да добију своје представнике у Скупштини Србије, али да "претпоставља да ниједна власт није посебно заинтересована".

Станојевић је подсетио да у дијаспори живи између три и четири милиона Срба и да у Скупштини Србије треба да се чује глас половине српског становниства које живи ван земље.

Према његовим речима, дијаспора је добила право гласа, али је потребно увести електронско гласање, јер гласачи морају да путују по неколико хиљада километара само да би се пријавили.

"Ако би се стекли услови да дијаспора гласа, то значило да би политичка сцена у Србији изгледала другачије", рекао је Станојевић и додао да оно што жели дијаспора није ништа мање од онога што желе људи у Србији.

Станојевић је рекао да дијаспора има права и обавезе, и да те обавезе испуњава кроз промоцију имиџа Србије и представљање економских, социјалних и националних интереса Србије.

Боља комуникација за боље лобирање 

Проблем је, како је рекао и што представници дијаспоре немају препоруку државе за шта би могли да лобирају у свету, због чега је потребна боља комуникација и да држава обавештава дијаспору о плановима и стратегијама.

Станојевић је додао да је један од захтева измене закона о дијаспори, који је усвојен без консултација са њима и позвао делегате свих земаља да дају своје предлоге.

"Ми ћемо тражити да се што пре измени закон да би скупштина дијаспоре могла боље да функционише", рекао је Станојевић и додао да се те измене односе и на правила избора делегата, електронског гласање, право гласа, електронску комуникацију.

Станојевић, који је делегат из Русије, Украјине и Белорусије, рекао је и да постоји доста препрека за улагање дијаспоре у Србију, а да је највеће неповерење у систем и бирократске процедуре.

Како је додао, држава мора да стимулише и подржи инвеститоре из дијаспоре који хоће да у Србији отворе предузеће или покрену производњу.

"Дијаспору увек посматрају као неки финансијски инструмент, јер српска дијаспора годишње убризгава четири до шест милијарди долара.

Уверен сам да те паре одржавају социјални мир у овој држави", оценио је Станојевић.

Он је рекао да је потребно вратити Министарство за дијаспору, јер Срби у свету то заслужују и да није довољно само да постоји Канцеларија за дијаспору.

Станојевић је за новог председника Скупштине дијаспоре и Срба у региону изабран прошле недеље, након скоро две године паузе у раду тог тела.

Делегати су усвојили нови Пословник који је предвидео и рад тог тела између два редовна заседања и увео могућност да председник и два потпредседника, као и радна тела Скупштине одржавају електронске седнице у виду аудио-видео конференција.