Србија испунила све што је предвиђено

Саветник председника Марко Ђурић рекао је да Србија не може да буде талац неспремности Приштине да доследно спроводи текст и дух бриселског споразума. 

Ђурић, који је један од преговарача, истакао је у интервјуу Танјугу да је Србија испунила све што је до ове тачке предвиђено планом спровођења споразума, а да је Приштина имала само једну обавезу - да усвоји закон о амнестији - и да ни њу није испунила.

"У наставку спровођења 95 одсто терета лежи на њима и због тога Србија не може да буде талац неспремности Приштине да доследно спроводи текст и дух споразума", нагласио је Ђурић оценивши да у Приштини има оних који се данас прибојавају интеграције и учешћа Срба у покрајинским органима.

"Као да су се након почетне опијености самопроглашеном независношћу и убеђености да преговори могу ићи само њима у прилог уверили у то да ипак морају да праве компромисе који не наилазе на најбољи одјек у њиховој јавности", приметио је Ђурић.

Упитан када очекује да закон о амнестији буде донет и на шта се по том питању обавезао косовски премијер Хашим Тачи приликом последње рунде дијалога у Бриселу протеклог понедељка, Ђурић је рекао да је Тачи пренео намере да закон буде усвојен у наредних неколико дана, а Београд инсистирање да он мора бити усвојен у неизмењеној форми.

"Наша порука је била да то мора бити у неизмењеној форми, дакле у оној која је договорена, без укидања појединих кривичних дела или додавања нових која можда одговарају појединим структурама организованог криминала на Косову. Дакле, мора да се усвоји оно што је договорено", нагласио је Ђурић.

На питање да ли за такав став Србија има подршку европских посредника и међународне заједнице, Ђурић је рекао да је мађународна заједница гарант споразума и самих преговора и да Београд од њих очекује само да јавности предоче шта је договорено.

Тада ће, додао је Ђурић, јавност моћи да упореди оно што је Приштина урадила са оним што је договорено.

Према његовим речима, за Београд је најважније то што је амнестија предуслов спровођења споразума у области полиције и правосуђа.

"Ви не можете да интегришете ни полицајце ни људе из правосуђа ако нема гаранција да приштинске институције неће малтретирати никога од њих. Наравно то не би било ни могуће, али сам покушај да се тако нешто уради, а који би био заснован на важећим законима у покрајини, могао би да доведе до дестабилизације коју треба да избегнемо тиме што ће закон о амнестији бити ваљан", нагласио је Ђурић.

ЕУ прати ситуацију на терену

Упитан да ли постоји свест у ЕУ и превасходно у Немачкој, да Приштина може намерно да одуговлачи примену како би опструирала интеграције Србије и може ли Београд у том случају опет да очекује "стоп" од немачког Бундестага, Ђурић је рекао да је сигуран да све чланице, па и Немачка веома пажљиво прате рад тимова у Бриселу и посматрају ситуацију на терену.

"Процес приближавања и хармонизације нашег система са системом ЕУ је тако осмишљен да земље чланице имају овлашћења током читавог тог процеса да донесу одлуку о стопирању или предложе убрзавање интегарција. Ја сам сигуран да они веома пажљиво прате рад наших тимова у Бриселу и посматрају ситуацију на терену", рекао је Ђурић.

Говорећи о телекомуникацијама и енергетици, темама о којима још није постигнута сагласност у преговорима, Ђурић је навео да није лако доћи до решења и да ће се о томе разговарати и у рундама које су пред нама.

"Ствари су само формално техничке, зато што су интереси политички и супростављени и због тога није лако постићи решење. Ако у претходним месецима то није било могуће, не изненађује што на једном састанку нисмо могли да дођемо до пробоја по тим питањима", рекао је Ђурић коментаришући договоре из претходне рунде дијалога.

То, међутим, додао је, не значи да треба одустати од тражења решења.

"Решење ћемо наставити да тражимо и у наредном периоду, али морамо да водимо рачуна да решења морају да буду статусно неутрална. Као што је Косово за нас саставни део Србије, тако не можемо да прихватимо да се статус на други начин формулише кроз питање телекомуникације, или да се отуђује наша имовина и природни ресурси кад је у питању енергетика", нагласио је Ђурић.

Додао је да због тога и друга страна треба да прихвати статусно неутралан карактер процеса, иако, како је додао, кад је реч о телекомуникацијама или позивном броју то веома често није једноставно.

"Али, ако неко мисли да може да наметне да се на целој територији Космета користи само један позивни број, и то број који није позивни број Републике Србије, онда могу да кажем да то није добар сигнал да се жели постићи компромис", рекао је Ђурић.

Упитан како подстаћи Србе са Косова и Метохије да изађу на изборе у покрајини, Ђурић је рекао да су избори демократски процес и није могуће никога на силу натерати да уради било шта, али да ако постоје квалитетни аргументи којима се доказује да је то корисно, онда је и шанса да избори буду успешни већа.

"У великој мери ће од понашања Приштине зависити однос људи на терену, па и нас према том процесу, од тога како се ствари буду кретале наредних неколико месеци и колико Приштина буде показала да заиста јесте за интеграцију, а не да је то само декларативно и да се користи као инструмент да остваре своје друге интересе", рекао је Ђурић.

Саветник председника је медијске написе о укидању Канцеларије за Косово и Метохију назвао спекулацијама које нису утремељене у политичкој реалности, нити на потребама грађана.