Дојче веле: Без проширења ЕУ до 2020.

Иако је својевремено 2018. година деловала као реалност за приступање Западног Балкана Европској унији, сада то више није случај и до новог проширења вероватно неће доћи у овој декади, оцењује радио Дојче веле.

Радио наводи да се данас незванично помињу "три нове чланице у наредних десет година" или "цео регион до 2025 - 2030".

Десет година после Солунске декларације којом је ЕУ потврдила "европску будућност" Западног Балкана, званичници Уније тврде да уједињење Европе није комплетно без проширења на цео регион.

Истовремено они не желе да дају прогнозе, нити "лажна охрабрења" када би то могло и да се реализује. Приступање постаје све захтевнији процес, а атмосфера и расположење у ЕУ не иду у прилог проширења.

Дојче веле преноси речи посланице Европског парламента Марије Елени Копе која сматра да "није време за смеле потезе".

"После уласка Хрватске генерални је тренд, и жао ми је због тога, такозвана консолидација унутар саме ЕУ. То значи да до новог проширења вероватно неће доћи у овој декади", сматра Копа.

Као представница грчких посланика, она каже да се већ одустало од идеје бившег грчког премијера Јоргоса Папандреуа да се током следећег грчког председавања ЕУ у првој половини 2014, одржи Солунски самит, на коме би се фокус ЕУ поново вратио на Западни Балкан.

"Сада, реално, можемо да се надамо да ћемо у том периоду моћи да поцнемо преговоре са Србијом, организујемо Међувладину конференцију и отворимо поглавља 23 и 24. Очекујемо да би Албанија већ у децембру могла да добије статус кандидата. За остале нису предвиђена битнија дешавања", каже Копа.

Радио наводи да су у ЕУ сагласни да је у последњих 10 година дошло до напретка у региону, али да као два највећа изазова остају питања имена Македоније и нефункционалност Босне и Херцеговине, за чију политичку ситуацију у ЕУ сматрају да се није поправила "још од Солунског самита 2003".

Са мира и стабилности, прећи на економију

Радио подсећа и на друге изазове у региону, попут потребе успостављања здраве демократије, недостатака у области владавине права, корупцију и криминал, слободу изражавања и постојеће етничке и билатералне проблеме. Поврх свега, долази важно поглавље економије.

Дојче веле преноси речи генералног секретара Савета за регионалну сарадњу Горана Свилановића који верује да је дошло време да се са рада на миру и стабилности пређе на поље економије.

Према његовим речима, "све је у економији - ако нас виде као једнаке, унутра смо, ако не, нисмо". Свилановић поздравља и улазак Хрватске у ЕУ и види то као охрабрење за регион.

"Ми то видимо као огромно охрабрење, као чињеницу да је чланство могуће", каже Свилановић.

"Ако могу они, што не би могли и ми. Можда ће нам бити потребне године, али то нам је упркос свему доступно", објашњава некадашњи шеф српске дипломатије.

А у погледу економије, немачки радио подсећа да просек бруто друштвеног производа у региону представља тек 38 одсто просека земаља чланица Уније.

Како наводи "Дојче веле", и док се земље региона жале на "избирљивост и захтевност" ЕУ, истраживања показују да грађани Западног Балкана и даље желе да постану део ЕУ, на првом месту због наде у економски просперитет, а затим долази жеља за уређеном државом.

"Са друге стране, ЕУ очекује 'ђаке са најбољим оценама и владањем', али не пориче да је управо политика проширења била једна од њених најуспешнијих политика, најефикаснији начин обезбедхивања споља и изнутра", закључује тај радио.