Аустрија лобира за српски датум

Службена Аустрија схвата сасвим озибљно своју улогу главног „лобисте" за што брже отварање ЕУ преговора са Србијом. На управо завршеном конгресу народних, конзервативних и демохришћанских партија Европе у Бечу, аустријски министар спољних послова Михаел Шпинделегер инсистирао је да немачка влада коначно напусти политику спорих корака у односу на српске ЕУ амбиције и престане да кочи приступне разговоре са Београдом.

Судећи по ономе што се чуло на и око састанка, немачка канцеларка Ангела Меркел реаговала је позитивно на аустријске иницијативе, али без јасног одговора да ли Берлин коначно пристаје на отварање преговора са Србијом ове године, или остаје на термину у зиму следеће године.

Прва добра ствар за Србију је да Немачка својим иниститирањем на развлачењу и затезању приступних преговора са Србијом постаје наглашено усамљена у Унији.

Друга добра ствар за Србију: Након што је Немачка још до пре недељу дана наступала као жилави лобиста за турски пријем у Унију, са последњим развојем ситуације у Турској дипломатска веродостојност Берлина показује се сада као битно оштећена.

Општи утисак након проширеног састанка шефова конзервативних партија и влада у Бечу је да је способност немачке спољне политике да доноси брзе одлуке и "јаше" на актуелном тренду, уместо да га јури, доживела је и боље дане.

Све то не значи да немачка канцеларка Ангела Меркел није остала најсјајнија политичка звезда европских конзервативаца - појавила се на скупу са закашњењем, остала само два сата, позирала за заједничку фотографију и отишла даље.

Али, "породица" народњачких партија Европе, којој као придружени члан припада и Српска напредна странка, била је свеједно дубоко импресионирана: без обзира да ли је немачкој Хришћанско-демократској унији (ЦДУ) тренутно пала способност гледања у будућност, она и даље остаје тежиште свих европских политичких конзервативних снага.

"Проблематична деца" међу конзервативцима

Европска народна партија, као највећа транснационална политичка партија Европе, истовремено најбројнија идеолошка групација у Европском парламенту, у правом смислу се на бечком састанку представила као породица - а породице по дефиницији брину о својим члановима, чак и кад они задају невоље.

Ко су тренутно та "проблематична деца" транснационалних конзервативаца?

Листа је дуга, а предводи је мађарски премијер Виктор Орбан из Фидеса. Он влада аутократски, аутаркично-националистички, екстремна десница доживљава апсолутну ренесансу у његовој легислатури, а уз то је и лично склон драмским наступима који подсећају на стил либијског Гадафија из најбољих дана.

Већини европских конзервативаца је заједничко позирање с Орбаном неугодан чин - али, како се чуло у кулоарима „дечко припада фамилији, шта да се ради."

Или већ споменути турски премијер Ердоган - као шеф турске народњачке Странке правде и развоја (АКП) он је наравно позван на састанак европских конзервативних партија у Бечу, али је, после обрачуна у истанбулском Таксим парку, свима лакнуло када није дошао - на њихову срећу, изостало је заједничко позирање за слику у породичном албуму.

Силвио Берлускони такође има наглашено мало пријатеља медју европским конзервативним партијама - али опет, нико га у Бечу није гласно критиковао. Разлог - његова странка суделује у фрагилној коалицијској влади у Риму, па јој не треба додатно отежавати посао.

Листа проблематичних случајева тиме није исцрпљена (Јанез Јанша, две године затвора због корупције, пресуда још неправоснажна) али њена улога је ионако само у томе да би доказала следећу поенту - политичка интеграција у Европи већ неко време не функционише искључиво по државним и националним линијама, већ по политичко-идеолошким.

Другим речима, иако тај процес није увек лако видљив, Европа сраста заједно. Њоме владају велики блокови, као конзервативни, социјалдемократски, зелени или либерални, чији су интереси једнако подељени измедју националних интереса и наднационално-идеолошких припадности.

И ту долазимо до треће добре ствари за Србију и њене европске амбиције - службени Београд је овог пута био брз да се укључи у паралелне европске интеграцијске процесе, оне који протичу мимо државних канала, али сасвим близу њих: у породичне везе идеолошких блок-партија.

Европска народна партија (ЕВП) је удружење конзервативних и народних странака са читавог, доста широко, схваћеног Старог континента, при чему су партије из ЕУ-земаља сталне,  а остали придружене чланице.

Једном годишње, као сада у Бечу, представници ЕВП (73 члана, 39 земаља) се окупљају на конгресу да би координирали политичку активност, охрабривали једни друге и одмерили снагу конзервативне политичке идеје у Европи.

Тренутно, конзервативци, народњаци и демохришћани су најјачи идеолошки блок: у Европском парламенту држе 36 одсто места, постављају 13 премијера у земљама Уније и шест у широј Европи, њихови комесари су најбројнији у ЕУ влади, а и сам председник Европске Комисије Бароссо долази из редова конзервативних партија.