Симболични потези позитиван сигнал за датум

Заменица директора Асоцијације Југоисточна Европа из Минхена Јохана Димел рекла је да у делу политичке јавности у Немачкој још постоји скептицизам поводом доделе датума Србији.

Сматра се да се проблеми могу решити сталним притисцима, али и да симболични потези, попут решавања питања слободе кретања или уклањања барикада на Ибру, могу да буду позитиван сигнал, рекла је Димелова.

Димел је на конференцији "Србија и ЕУ - нова прилика?" рекла да је имплементација бриселског споразума императив за Немачку.

Она је поновила да Немачка сматра да се проблеми могу решити вршењем сталног притиска на Србију и да је то последица лоших искустава након што је Србија добила статус кандидата, односно што, на пример, Споразум о интегрисаном управљању прелазима (ИБМ) није реализован и што је онемогућена слобода кретања.

Димел је навела и да позитивном јавном мнењу у Немачкој не доприносе ни ставови појединих српских политичара изнети у интервјуима немачким медијима, попут залагања за поделу и разграничење Косова или отвореног противљења чланству у ЕУ.

"Немачка ће у последњим данима донети коначну одлуку, а поред реализације споразума ту су и друга очекивања, међу којима да косовски Срби, који и даље држе неформалне прелазе и спречавају косовску полицију и службенике царине да им приступе, престану са тим, јер то представља непоштовање Споразума о ИБМ-у. Такође, постоји проблем и са приходима од царине, а слобода кретања није адекватна и промена тог стања била би изузетан сигнал за Немачку", рекла је Димел.

Она је додала да ће премијер Дачић и косовски премијер Хашим Тачи расправљати о уклањању барикада на Ибру и да би и то послало добар сигнал и позитивну слику у Немачку.

"Када су се руковали Дачић и Тачи, то је послало позитиван сигнал да Немачка почне да буде наклоњена давању сагласности за датум", указала је Димел и додала да је бриселским споразумом направљен велики пробој - да две стране заједно седе за преговарачким столом, да нема рата већ дијалога и да се траже компромиси.

Према њеним речима, да споразум није постигнут цео регион би био закочен и био би у стагнацији.

Она је критиковала и, како је рекла, блокирање Србије и Македоније да Косово учествује на Самиту у Охриду почетком месеца, оцењујући да то није био политички добар потез, јер у бриселском споразуму стоји да ниједна страна неће блокирати, нити подстицати блокирање друге стране.

Због таквих примера, истакла је Димел, сва билатерална питања морају да се реше пре приступања и то је лекција која мора да се научи.

Димел сматра и да је бриселски споразум веома позитиван за Србе, да од њега могу да имају много користи, да треба да се одлуче да ли подржавају замрзнути сукоб и да би уместо тога требало да размишљају о формирању новог политичког покрета који би онда подржавало 140.000 људи, што би омогућило да то буде трећа најзначајнија партија на Косову.

Подсетивши да су се, упркос замору од проширења у Немачкој и паду подршке грађана те земље на 20 до 25 одсто, канцеларка Ангела Меркел и шеф дипломатије Гвидо Вестервеле лично ангажовали да се дијалог Србије и Немачке и Србије и Косова води на више нивоа, Димел је закључила да је евидентно да проширење није тема која је корисна Немачкој у изборној години.