Јачање сарадње са афричким државама

Председник Србије Томислав Николић у Адис Абеби учествује  на специјалном Самиту Афричке уније, поводом педесетогодишњице од оснивања те организације.

На крају посете Етипоији Николић се сусрео са председником Египта Мухамедом Мурсијем. Том приликом Николић је истакао да је Србија спремна да обнови стара пријатељства која је Југославија гајила с афричким државама и народима, а да су српска предузећа су спремна да на тим тржиштима заузму места која су некада имала.

Председник Србије је Мурсију упутио позив да посети Србију, а Мурси је нагласио да се сусрету радује било да до њега дође у Београду или у Каиру.

Током дана, Николић је поручио да је као председник Србије чврсто опредељен да допринесе јачању сваког облика сарадње наше земље са афричким државама.

У поруци солидарности, која ће поводом јубилеја бити објављена у специјалној монографији, Николић је констатовао да Србија и Африка имају дугу традицију добрих односа.

"Вишедеценијска, у неким случајевима и век дуга сарадња Србије са афричким држвама наставља тако да се развија на здравим односима и обостраном уважавању", оценио је Николић.

Председник Србије је уверен да ће циљеви Самита бити остварени и да ће тема око које су се учесници окупили у Адис Абеби - панафриканизам и афричка ренесанса - бити инспирација за достизање мира у свим деловима Африке, за обнову и напредак.

"Добри односи влада афричких земаља и Србије само су део пријатељства које постоји између српског народа и народа Африке. Поносан сам на улогу моје земље у процесу ослобођења афричких народа, допринос који смо дали антиколонијалној борби коју су водили ослободилачки покрети, на место Београда у Покрету несврстаних", написао је Николић.

Он је рекао и да је поносан због школовања хиљада афричких студената на универзизетима у Србији.

"На тим темељима солидарности и братства, историјски потврђеним у тешким тренуцима, спреман сам да, заједно са лидерима афричких држава и руководством Афричке уније, радим даље на унапређењу наших односа", истакао је председник Србије.

Николић је указао да Србија, већ више деценија, не штеди напоре да, у оквиру својих могућности, допринесе мултинационалним мировнимоперацијама са мандатом УН.

Српски војници у мисијама у Африци 

"Хиљаде српских војника било је распоређено у мисијама у Африци. У многим земљама још је живо сећањена деловање мировањака из Србије, који су, професионално и непристрасно, у сарадњи са војницима из других земаља, на командним и другим положајима, радили на постизању и очувању мира", истакао је Николић.

Према његовим речима, и данас су припадници Војске Србије и српске полиције - од Демократске Републике Конго, Либерије и Обале Слоноваче,а ускоро и Малија - део међународних напора за достизање мира у Африци.

Николић је подсетио и да се у Музеју афричке уметности у Београду - установи која сведочи о пријатељству удаљених, али братских народа - налазе експонати из многих земаља.

"Ниједан од њих није у Србију донет тајно, незаконито и нечасно", констатовао је Николић.

Како је рекао, сидро са једног робовласничког брода подсећа на тамну страну прошлости у којој људски живот и достојанство нису поштовани.

"Натпис крај њега подсећа, са друге стране, да народи моје земље у тим неморалним пословима нису учествовали и опомиње будуће генерације да не дозволе да се таква зла понове", закључио је Николић.

У делегацији Србије на челу са председником Николићем налази се и шеф дипломатије Иван Мркић.

Данашња АУ, која има 54 чланице, наследник је Организације афричког јединства формиране 1963. у бурним данима ослобађања од колонијалних власти широм континента.

Ове године се обележава 50. годишњица од оснивања Организације афричког јединства и нешто више од једне деценије од када је основана Афричка унија са циљем промовисања "интегрисане, просперитетне и мирне Африке, чији ће раст предводити њени сопствени грађани и која ће представљати динамичну снагу у глобалној арени".

Председавајући АУ и премијер Етиопије Хајлемаријам Десалегн отворио је самит говором у коме је као циљеве изнео "искорењивање сиромаштва и сукоба са афричког континента и изградњу Африке чији ће грађани имати статус какав омогућују средњи приходи".

Афрички државници су 2013. годину прогласили Годином пан-африканизма и Афричке ренесансе и тим поводом су се окупили у Адис Абеби.