Усвојене измене пореских закона

На седници Владе усвојене су измене шест порескох закона, а циљ измена је растерећење привреде и предузетника.

Пореске измене требало би да омогуће и стабилније финансирање пензионог фонда, као и стварање праведнијег пореског система усклађивањем пореских оптерећења према економској снази обвезника.

"Измене су наставак реформе пореског система Србије и још један корак ка стварању штедљивије и ефикасније државе, а у складу са принципима утврђеним Фискалном стратегијом, усвојеном прошле године", саопштила је Влада.

Смањивањем стопе пореза на зараде са 12 одсто на 10 одсто и повећањем неопорезивог износа плате са садашњих 8.776 динара на 11.000 динара смањиће се пореско оптерећење најнижих зарада са 8,6 одсто на 6,4 одсто.

Такве зараде су најчешће у радно-интензивним индустријама, попут текстилне индустрије.

Влада је навела да подизање цензуса за паушално опорезивање са три на шест милиона динара представља олакшање пословања великом броју малих предузетника.

"Предузетници ће моћи да изаберу да ли ће доприносе плаћати на личну зараду или на остварену добит. Тиме се мења досадашње решење које ствара неоправдану разлику у висини пореског оптерећења између предузетника и власника привредног друштва", наводи се у саопштењу.

Уштеде за привреду 

Предвиђено је да привреда изменама уштеди 1,7 милијарди динара на годишњем нивоу.

"Повећање стопе доприноса за обавезно пензијско осигурање са 22 одсто на 24 одсто омогућиће да приходи ПИО Фонда порасту за око 26 милијарди динара годишње, чиме се стварају претпоставке за одрживи пензиони систем Србије", саопштено је из Владе.

Изменама пореских закона, правна лица неће плаћати порез на основу књиговодствене вредности имовине, него ће се узимати у обзир тржишна вредност земљишта на коме се налазе објекти.

Привредницима ће бити омогућено и обједињавање плаћања пореза једним налогом.

"Овим би се све постојеће пореске пријаве и други обрасци који се подносе при плаћању пореза по одбитку (35 образаца) заменили једном, појединачном пореском пријавом, а уместо на максимално 205 уплатних рачуна, обавеза би се плаћала само на један", навела је Влада.