Војвођански парламент о Декларацији

19.24 - Скупштина Војводине усвојила Декларацију о заштити уставних и законских права Војводине. За гласало 75, против 21 посланик покрајинског парламента, јавља репортер РТС-а.

11.10 - Почела седница Скупштине АП Војводина.

Посланици Скупштине Војводине усвојили су Декларацију о заштити уставних и законских права Војводине, која је последњих месец дана изазвала много полемике у покрајини и целој Србији. За је гласало 75, док је против био 21 посланик покрајинског парламента.

Седници је присуствало 113 од укупно 120 посланика. Владајућа коалиција у Скупштини Војводине најавила је да ће гласати за Декларацију о уставним и законским правима Војводине, док су опозициони посланици саопштили да ће бити против.

Председник војвођанске владе Бојан Пајтић рекао је на почетку седнице да Војводина "неће ћутати" и да ће наставити да инсистира на поштовању својих уставних и законских права.

"Чим подигнемо глас и затражимо да се поштују наша уставна и законска права, одмах се дигне таква галама са циљем да се ућуткамо. Али, они који мисле да ће Војводина да ћути, јако греши", рекао је Пајтић.

Напомињући да о надлежностима покрајине не може бити спорења, Пајтић је истакао да, ако је Уставом одређено да покрајини припада седам одсто републичког буџета, онда би то требало тако и да буде, на исти начин као што покрајина има право да бира оне за које мисли да ће је најбоље представљати и обављати јавне послове.

Оптужбе за "сепаратизам" које су стизале од опозиционих странака Пајтић је назвао "бесмисленим и увредљивим".

У Војводини се могло запослити пет пута више људи него што је то случај, ако би се поштовала уставна и законска права покрајине, рекао је он и упозорио да се покрајини за њен развој даје мање од 100 динара месечно по становнику, што је, како је рекао, немогуће ако желимо бољи живот њених грађана.

Председник покрајинске владе сматра да грађани Војводине имају право да им се врати оно што су зарадили, да бирају "оне који ће да им служе и да располажу оним што је њихово власништво", а то је, како је напоменуо, садржано у предлогу ове Декларације.

Председник Скупштине Војводине Иштван Пастор рекао је да постоје отворена питања о којима више не може да се ћути. "Леђима смо додирнули зид и надам се да ћемо направити искорак", рекао је Пастор.

Расправа о предлогу Декларације

Шеф посланичке групе опозиционе СНС Игор Мировић рекао је да се његова странка бори против стварања "независне државе Војводине", истичући да декларација неће довести до бољег живота грађана Војводине, већ ће имати супротан ефекат.

"То је опасан политички памфлет, који садржи неке више, неке мање опасне теме, а неке су и потпуно бесмислене. Најопаснија је намера да се делимо", рекао је Мировић и упитао Бојана Пајтића зашто није говорио о правима Војводине док је власт у Републици имала његова странка.

Шеф посланичке групе опозиционог СПС-а Павле Будаков је рекао да декларација није начин за решавање отворених питања којих има, попут Закона о финансирању Војводине, који не постоји, затим Закона о надлежностима покрајине, који је Уставни суд Србије оспорио, као и Статут Војводине, о којем ће се сутра расправљати пред Уставним судом.

Шандор Егереши, шеф посланичке групе СВМ-а, је оценио да се "подигла велика прашина" око Предлога декларације и додао да је декларацију требало усвојити пре три или четири године, јер од тада траје нарушавање уставних и законских права покрајине.

Потребна је ревизија постојећег или доношење новог, европског устава Србије како би се дефинисала аутономија Војводине, рекао је Егереши, истакавши "да су припадници мањинских националних заједница у Војводини лојални грађани Србије, и да је Војводина толико српска - колико мађарска, толико буњевачка - колико румунска, толико словачка - колико хрватска".

Бранислав Богарошки, из ЛСВ-а, сматра да је било потребно прецизирати шта је то историјско и природно право грађана Војводине на аутономију. Он је навео да су 1945. сви војвођански народи на скупштини донели одлуку да Војводина буде саставни део Србије и да статус аутономне покрајине у саставу Србије произлази из те одлуке, као и да је Војводина настала је на вредности антифашизма, на којој се заснива и Европска унија.

Шеф посланичке групе ДС-а Борислав Новаковић рекао је да су државе које су децентрализоване напредније, ефикасније и поштују права својих региона и својих локалних самоуправа.

Посланик опозиционог ДСС-а Миленко Јованов оптужио је творце декларације за сепаратистичке намере и рекао да се све одвија по сценарију по којем је Црна Гора постала независна држава.

Радикал Саша Сантовац је рекао да постоје сепаратистичке намере када је у питању Војводина, истакавши да је крајни циљ враћање надлежности Војводини из 1974. године, кроз промену Устава Србије, у чему учествују и ДС и СНС.

О тексту Предлога декларације, пре седам дана, расправљао је и Одбор за питања уставно - правног положаја Покрајине, који је већином гласова, (10 за и 4 против, док представник ДС није учествовао у гласању), прихватио текст допуњен са пет амандмана СВМ-а и једним ЛСВ-а. Декларација је била и повод за одржавање протеста "Стоп цепању Србије" 12. априла.