Резолуција о Србији у Европском парламенту

Европски парламент је изразио "снажно уверење да у јуну 2013. могу почети преговори о чланству" Србије с Европском унијом, а то ће, како се наводи у предлогу резолуције о Србији, бити могуће чим Београд достигне мерила и кључне приоритете за отварање преговора, преноси Бета. Известилац Европског парламента Јелко Кацин позвао је, у свом извештају, Европски савет да одреди датум почетка преговора за Србију.

Тада би "без даљег одлагања морали да почну преговори о чланству" ЕУ с Београдом, наводи се у предлогу резолуције о којој ће се сутра у Стразбуру изјаснити европски парламентарци.

Парламент Европске уније поздравља обнову дијалога Београд-Приштина и сусрете премијера Ивице Дачића и Хашима Тачија као "кључне кораке ка истинском помирењу Срба и Косовара и нормализацији односа Србије и Косова".

Парламентарци ЕП очекују да се спроведу досад постигнути договори и утаначе и нови о телекомуникацијама и енергији, као и да обе стране уложе напоре за решавање питања несталих.

У предлогу резолуције се од Србије тражи да настави да тесно сарађује с Еулекском, укључујући заједничке напоре за сузбијање организованог криминала, као и да Србија помаже Специјалном истражном тиму Еулекса, који истражује навода Савета Европе о трговини органима на Косову и у Албанији.

Парламент ЕУ "сматра да је истрага навода у том извештају у интересу Косова".

Зато се позивају "косовске власти и власти суседних земаља да сарађују у потпуности и пружају подршку Специјалном истражном тиму" мисије ЕУ на Косову, а од косовских власти се тражи да успоставе истински систем заштите сведока.

ЕП такође "тражи од Србије да поштује територијални интегритет Косова и решава билатерална питања у дијалогу с Приштином у европском духу добросуседства и узајамног разумевања".
У припремљеној резолуцији се "Србија позива да настави демократске, системске и друштвено-економске реформе које ће јој омогућити да преузме и спроведе обавезе за чланство".

У документу се "поздравља решеност српске влада да сузбије корупцију и организовани криминал" и подвлачи се да је "политичка воља од пресудног значаја за успех истрага о корупцији на високом нивоу, укључујући 24 спорне приватизације".

С тим у вези се "изражава нада да ће посебна и делатна улога првог заменика премијера (Александра Вучића) донети плодове" и тражи од власти у Београду да потпуно примене закон о финансирању политичких странака, да би се обезбедио јавни увид у то и усаглашеност са правилима ЕУ.

Признање за сарадњу са Хагом

У предлогу резолуције ЕП се одаје признање за сарадњу Србије с Трибуналом у Хагу и то што су сви осумњичени за ратне злочине предати хашком Суду, а указује се да "ниједан званичник не би смео да пориче тешко кршење људских права и ратне злочине из деведесетих година".

Такође се "позивају српске власти и политички прваци да се уздрже од саопштења и деловања која подривају ауторитет и интегритет Хашког суда" и тражи од Београда да остане привржен регионалној сарадњи и помирењу, "упркос очигледном незадовољству српске јавности због ослобађања Готовине, Маркача и Харадинаја".

ЕП подржава "сталне позиве главног тужиоца Трибунала да се спроведе темељита истрага и суди лицима која су подржавала мрежу која је бегунцима омогућила да буду тако дуго на слободи, и то посебно у војним и цивилним службама безбедности".

Европски парламент подвлачи да су "моћна, професионална и независна средства информисања суштински елеменат демократског поретка" и позива српске власти да обезбеде слободу медија, спровођење усвојене медијске стратегије, тако да се расветле напади и убиства новинара, док се новинари позивају да поштују правила професионалног рада.

Европски посланици оцењују да промена закона о Народној банци Србије поткопава њену независност што одудара од нужног поштовања мерила ЕУ из Копенхагена о деловању политичке демократије.

Парламент ЕУ је у поздравио дијалог Београд-Приштина и затражио од "свих страна да се у њему конструктивно ангажују и уздрже од било какве акције која може разбуктати затегнутости у региону". 

У тексту резолуције се "подстиче" пет земаља ЕУ које не признају Косово да то учине и упућује им се позив да "учине све што могу да олакшају економске, друштвене и политичке везе између својих грађана и оних на Косову".

У предлогу резолуције се наводи да би "подела Косова или било које друге земље Западног Балкана била у супротности с духом европске интеграције" и наглашава "подршка територијалном интегритету Косова, као и узајамно договореним решењима за спорове".

У документу Европског парламента се оцењује да би потписивање споразума о стабилизацији и придруживању с Европском унијом подстакло европску и регионалну интеграцију Косова, с коначним циљем чланства у ЕУ. 

Забринутост због криминала и корупције на Косову

Изражена је и "забринутост због помањкања значајнијег напретка у борби против корупције и организованог криминала на Косову" а власти у Приштини су позване да "искажу истинску политичку вољу и храброст за борбу против корупције на високом нивоу".

Такође је указано на "високу раван организованог криминала на северу Косова", уз изражавање жаљења што непризнавање Косова онемогућава пуну сарадњу с Еурополом и Интерполом.

У резолуцији се наглашава нужност помирења и од косовских власти тражи да "учине даље кораке изласка у сусрет према српској мањини, посебно на северу".

"Сви косовски Срби и њихови политички представници се охрабрују да искористе све могућности дате косовским уставом да играју конструктивну улогу у политици и друштву", наводи се у предлогу резолуције.

Финансирање школа и болница на северу Косова би, додаје се, требало да буде транспарентно "у складу с Ахтисаријевим планом".

"За жаљење је да и даље представља прави изазов повратак избеглица и расељених лица, посебно због инцидената везаних за безбедност", наводи се у документу ЕП.

Уз оцену да ће успостављање посебне јединице косовске полиције заштити цркве и манастире Српске православне цркве на Косову, европски парламентарци "изражавају жаљење што су косовске власти одбиле да преседнику Србије Томиславу Николићу дозволе да посети Косово и присуствује прослави православног Божића у манастиру Грачаница".

Такође наводе да жале и зато што су српске власти одбиле да дозволе да потпредседница косовске владе Мимоза Кусари Љила "пређе границу и посети Прешевску долину".